Od jajne ćelije do blastociste
Od jajne ćelije do blastociste
Kako se embrion razvija tokom prvih pet dana u IVF laboratoriji
Jedan od emocionalno najintenzivnijih perioda tokom vantelesne oplodnje počinje odmah nakon aspiracije jajnih ćelija. Dok je medicinski deo postupka završen, za pacijente počinje vreme iščekivanja. Pitanja se nižu jedno za drugim: Da li su se jajne ćelije oplodile? Koliko će embriona nastaviti da se razvija? Zašto neki embrioni stanu u razvoju? Da li će transfer biti trećeg ili petog dana?
Odgovori na ova pitanja nalaze se u embriološkoj laboratoriji, gde se tokom narednih nekoliko dana pažljivo prati razvoj svakog embriona. Upravo u tom kratkom, ali izuzetno važnom periodu, odvijaju se procesi koji predstavljaju početak novog života.
Važno je razumeti da razvoj embriona nije isti kod svih parova, niti se svi embrioni razvijaju istom brzinom. Svaki embrion ima svoj razvojni potencijal, a embriolozi svakodnevno procenjuju kako napreduje koristeći međunarodno prihvaćene kriterijume.
Dan 0 – dan aspiracije i oplodnje
Prvi dan razvoja zapravo počinje aspiracijom jajnih ćelija. Nakon što ginekolog prikupi folikularnu tečnost, embriolog pod mikroskopom pronalazi jajne ćelije i procenjuje njihov kvalitet.
Istovremeno se obrađuje uzorak sperme kako bi se izdvojili spermatozoidi najbolje pokretljivosti. U zavisnosti od medicinske indikacije, oplodnja se izvodi jednom od dve metode. Kod klasičnog IVF-a više hiljada spermatozoida dodaje se svakoj jajnoj ćeliji i oplodnja nastaje spontano, slično prirodnom procesu. Kod ICSI metode embriolog bira jedan spermatozoid i uz pomoć mikromanipulatora pažljivo ga unosi direktno u jajnu ćeliju. Iako se oplodnja događa istog dana, njeni rezultati nisu odmah vidljivi. Potrebno je sačekati naredno jutro kako bi se procenilo da li je do nje zaista došlo.
Dan 1 – potvrda oplodnje
Otprilike 16 do 18 sati nakon IVF ili ICSI procedure embriolog prvi put procenjuje rezultat oplodnje. Normalno oplođena jajna ćelija sadrži dva pronukleusa – jedan koji potiče od majke i
drugi od oca. Oni predstavljaju genetički materijal oba roditelja pre nego što se spoje u jedinstveno jedro. Prisustvo dva pronukleusa smatra se znakom pravilne oplodnje. Međutim, nisu sve jajne ćelije koje izgledaju zrelo nužno oplođene. Nekada do oplodnje ne dođe, a ponekad ona nije pravilna. To je jedan od razloga zbog kojih broj embriona gotovo uvek bude manji od broja aspiriranih jajnih ćelija. Pacijenti često budu iznenađeni kada čuju da se nije oplodila svaka jajna ćelija. Važno je naglasiti da je to potpuno očekivana pojava i deo prirodne selekcije.
Dan 2 – prve ćelijske deobe
Drugog dana embrion obično ima između dve i četiri ćelije. Iako na prvi pogled svi embrioni mogu izgledati slično, embriolog već tada procenjuje nekoliko važnih karakteristika. Posmatra se broj ćelija, njihova veličina, simetričnost i prisustvo fragmentacije, odnosno sitnih delova citoplazme koji nastaju tokom deobe. Idealno je da ćelije budu približno jednake veličine i pravilnog oblika. Međutim, manja odstupanja ne znače da embrion nema potencijal za dalji razvoj. U ovoj fazi embriolozi ne donose konačne zaključke, već prate da li razvoj odgovara očekivanom tempu.
Dan 3 – važna razvojna prekretnica
Trećeg dana embrion najčešće ima između šest i osam ćelija. Ovo je jedan od najvažnijih trenutaka tokom razvoja jer embrion počinje da koristi sopstveni genetički materijal za dalje
deobe. Do tada se uglavnom oslanjao na molekule koje je dobio iz jajne ćelije. Upravo zbog toga mnogi embrioni koji su se normalno razvijali prva dva dana mogu usporiti ili potpuno prestati da se dele tokom trećeg dana. To nije posledica rada laboratorije niti greške embriologa. Naprotiv, predstavlja prirodan proces u kojem samo embrioni sa odgovarajućim razvojnim potencijalom nastavljaju razvoj. Embriolog procenjuje: broj ćelija; simetričnost; stepen fragmentacije; izgled jedara; brzinu deoba. Na osnovu ovih podataka procenjuje se da li postoji verovatnoća da embrion uspešno dostigne stadijum blastociste.
Zašto neki embrioni prestanu da se razvijaju?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja pacijenata. Važno je razumeti da razvoj embriona zavisi prvenstveno od njegove biološke sposobnosti, a ne od rada laboratorije. Veliki broj embriona prirodno prestane da se razvija zbog hromozomskih ili drugih razvojnih nepravilnosti koje nastaju još u trenutku oplodnje ili čak ranije, tokom sazrevanja jajne ćelije ili spermatozoida. Slična selekcija odvija se i tokom prirodnog začeća, samo što tada nije vidljiva. IVF omogućava da embriolozi prate razvoj iz dana u dan, pa pacijenti prvi put imaju uvid u procese koji se inače odvijaju neprimećeno u jajovodu.
Dan 4 – formiranje morule
Četvrtog dana embrion ulazi u fazu poznatu kao morula. Ćelije postaju toliko brojne da ih više nije moguće lako razlikovati jednu od druge. One počinju da se međusobno povezuju i formiraju kompaktnu strukturu. Ova faza predstavlja prelaz između ranih deoba i formiranja blastociste. Morula se često ne pominje među pacijentima jer traje relativno kratko, ali predstavlja važan korak u razvoju. Embrioni koji uspešno prođu ovu fazu imaju veću verovatnoću da nastave razvoj do blastociste.
Dan 5 – nastanak blastociste
Peti dan razvoja smatra se jednom od najvažnijih prekretnica. Embrion sada postaje blastocista – složenija struktura sastavljena od nekoliko stotina ćelija. Po prvi put razlikuju se dve važne celine. Unutrašnja ćelijska masa predstavlja grupu ćelija iz koje će se razviti fetus. Spoljašnji sloj ćelija, poznat kao trofektoderm, učestvuje u formiranju posteljice i omogućava implantaciju embriona u matericu. U središtu blastociste nalazi se šupljina ispunjena tečnošću koja omogućava dalje širenje embriona. Upravo u ovoj fazi embriolozi mogu detaljnije proceniti kvalitet razvoja koristeći međunarodne sisteme klasifikacije.
Zašto se danas često čeka blastocista?
Pre nekoliko decenija većina embriotransfera obavljala se drugog ili trećeg dana razvoja. Razvojem laboratorijskih medijuma i inkubatora postalo je moguće uspešno kultivisati embrione
do petog ili šestog dana. Transfer blastociste ima nekoliko potencijalnih prednosti. Pre svega, omogućava prirodniju selekciju embriona koji imaju sposobnost da nastave razvoj. Istovremeno, blastocista se nalazi u razvojnoj fazi koja više odgovara trenutku kada bi u prirodnom ciklusu dospela u matericu. Ipak, odluka o tome da li će transfer biti trećeg ili petog dana uvek zavisi od individualne situacije svakog para i broja dostupnih embriona.
Da li sporiji embrioni imaju šansu?
Jedna od čestih zabluda jeste da samo embrioni koji se razvijaju „po udžbeniku“ mogu dovesti do trudnoće. U stvarnosti postoje embrioni koji nešto sporije prolaze kroz pojedine faze razvoja, ali ipak uspešno dostignu blastocistu i rezultiraju zdravom trudnoćom. Embriolozi zbog toga ne posmatraju samo jedan trenutak razvoja, već čitavu dinamiku deoba. Posebno kada se koriste time-lapse inkubatori, moguće je pratiti tačan raspored ćelijskih deoba, što pruža dodatne informacije o razvoju.
Šta embriolozi zapravo procenjuju?
Suprotno uvreženom mišljenju, embriolog ne bira embrion samo na osnovu toga kako izgleda. Procena obuhvata veliki broj parametara: brzinu razvoja; broj ćelija; međusobnu simetriju;
prisustvo fragmentacije; stepen kompakcije; kvalitet unutrašnje ćelijske mase; kvalitet trofektoderma; širenje blastociste. Na osnovu svih ovih podataka procenjuje se razvojni
potencijal svakog embriona. Važno je naglasiti da ni najbolja morfološka procena ne može sa sigurnošću predvideti implantaciju, jer ona zavisi i od brojnih drugih faktora, uključujući genetički sastav embriona i receptivnost endometrijuma.
Svaki embrion ima svoju priču
Jedan od najvažnijih zaključaka koji pacijenti treba da zapamte jeste da se embrioni ne razvijaju identično. Neki napreduju brže, neki sporije, a neki prirodno prestanu da se razvijaju već tokom prvih nekoliko dana. To nije neuobičajena pojava niti znak da je postupak neuspešan. Zadatak embriologa nije da „ubrzava“ razvoj embriona, već da obezbedi optimalne uslove u
kojima će svaki embrion pokazati svoj stvarni biološki potencijal. Zahvaljujući pažljivom praćenju i savremenim metodama kultivacije, moguće je odabrati embrione sa najvećom verovatnoćom za uspešnu implantaciju.
Za pacijente su tih pet dana često ispunjeni neizvesnošću. Za embriologe, to je period intenzivnog rada, svakodnevnih procena i brojnih stručnih odluka. I upravo u tom tihom laboratorijskom okruženju, daleko od pogleda, odvija se jedno od najvažnijih putovanja – put od jedne oplođene jajne ćelije do blastociste, spremne za novi korak ka ostvarivanju trudnoće.
Autor: Lana Laketić, klinički embriolog
