ICSI ili klasični IVF
ICSI ili klasični IVF
Kako se zapravo odvija oplodnja u embriološkoj laboratoriji?
Jedno od prvih pitanja koje parovi postavljaju kada započnu postupak vantelesne oplodnje jeste:
„Da li ćemo raditi klasični IVF ili ICSI?“.
Za mnoge pacijente ove dve skraćenice predstavljaju samo nazive različitih metoda, bez jasnog razumevanja šta se zapravo dešava u embriološkoj laboratoriji i zbog čega se jedna metoda preporučuje umesto druge. Iako je cilj obe procedure isti – ostvariti oplodnju jajne ćelije – način na koji do nje dolazi značajno se razlikuje. Razumevanje ovih razlika može pomoći pacijentima da lakše prate tok lečenja i bolje razumeju odluke koje donosi njihov medicinski tim.
Kako izgleda prirodna oplodnja?
Da bismo razumeli razliku između klasičnog IVF-a i ICSI metode, korisno je podsetiti se kako oplodnja izgleda u prirodnim uslovima. Nakon ovulacije jajna ćelija dospeva u jajovod, gde je okružena zaštitnim slojem ćelija i omotačem koji se naziva zona pelucida. Tokom odnosa, milioni spermatozoida započinju put kroz reproduktivni trakt žene, ali samo mali broj njih uspe da stigne do jajne ćelije. Od svih spermatozoida koji dođu do nje, samo jedan uspeva da prođe kroz zaštitne omotače i spoji se sa jajnom ćelijom. Nakon ulaska jednog spermatozoida, jajna ćelija aktivira mehanizme koji sprečavaju ulazak drugih, čime nastaje zigot – prva ćelija budućeg embriona. Ovaj proces predstavlja osnovu na kojoj su razvijene metode asistirane reprodukcije.
Šta je klasični IVF?
Kod klasične vantelesne oplodnje embriolozi nastoje da što vernije oponašaju prirodnu oplodnju.
Nakon aspiracije jajnih ćelija i laboratorijske obrade sperme, svaka jajna ćelija stavlja se u posebnu posudu sa hranljivim medijumom. Zatim se dodaje pažljivo određen broj spermatozoida koji imaju dobru pokretljivost Dalji proces odvija se spontano. Spermatozoidi sami prilaze jajnoj ćeliji, prolaze kroz njene zaštitne omotače i jedan od njih ostvaruje oplodnju. Embriolog u ovom slučaju ne bira koji će spermatozoid oploditi jajnu ćeliju. Njegova uloga je da obezbedi optimalne laboratorijske uslove kako bi prirodni proces mogao da se odigra van organizma.
Kada se preporučuje klasični IVF?
Klasični IVF najčešće se preporučuje kada analiza sperme pokazuje zadovoljavajući broj, pokretljivost i izgled spermatozoida, kao i kada nema prethodnih problema sa oplodnjom. Može biti odgovarajući izbor kod žena sa oštećenjem ili neprohodnošću jajovoda, endometriozom ili drugim uzrocima infertiliteta koji nisu povezani sa kvalitetom spermatozoida. Prednost ove metode je u tome što oplodnja nastaje spontano, bez direktne intervencije u samu jajnu ćeliju.
Šta je ICSI?
ICSI (Intracytoplasmic Sperm Injection) predstavlja jednu od najznačajnijih inovacija u reproduktivnoj medicini. Prvi uspešan postupak izveden je početkom devedesetih godina prošlog veka, a danas je ICSI rutinska procedura u većini IVF centara širom sveta. Za razliku od klasičnogIVF-a, kod ICSI metode embriolog pod mikroskopom bira jedan spermatozoid i pomoću veoma tanke staklene mikropipete unosi ga direktno u citoplazmu jajne ćelije. Na taj način zaobilaze se prepreke koje spermatozoid možda ne bi mogao samostalno da savlada.
Kako izgleda ICSI postupak?
Pre izvođenja ICSI procedure embriolog najpre uklanja ćelije koje okružuju jajnu ćeliju. Ovaj korak omogućava procenu njene zrelosti. Samo jajne ćelije koje su dostigle odgovarajući stadijum razvoja pogodne su za ICSI. Nakon toga embriolog pod velikim uvećanjem bira spermatozoid koji pokazuje najbolju pokretljivost i odgovarajuću morfologiju. Jajna ćelija se pažljivo pridržava jednom mikropipetom, dok se drugom veoma tankom iglom spermatozoid unosi u njenu unutrašnjost. Iako postupak izgleda veoma delikatan, u rukama iskusnog embriologa predstavlja rutinsku laboratorijsku proceduru.
Kada se preporučuje ICSI?
ICSI se najčešće preporučuje u sledećim situacijama: izraženo smanjen broj spermatozoida;, slaba pokretljivost spermatozoida; izražene morfološke nepravilnosti spermatozoida; prethodni neuspeh oplodnje u klasičnom IVF ciklusu; korišćenje spermatozoida dobijenih hirurškim putem iz testisa ili epididimisa; određeni slučajevi zamrznutih jajnih ćelija. Odluka o primeni ICSI metode donosi se individualno, na osnovu rezultata dijagnostičkih analiza i prethodne istorije lečenja.
Da li je ICSI uspešniji od klasičnog IVF-a?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja pacijenata. Odgovor nije jednostavan. Kod parova sa izraženim muškim faktorom infertiliteta ICSI značajno povećava verovatnoću da do oplodnje uopšte dođe. U takvim situacijama predstavlja standard lečenja. Međutim, kada je kvalitet spermatozoida uredan, naučna istraživanja nisu pokazala da rutinska primena ICSI metode povećava stopu trudnoće ili živorođene dece u odnosu na klasični IVF. Drugim rečima, ICSI nije „bolja“ metoda za sve pacijente. Ona je razvijena kako bi pomogla u specifičnim situacijama u kojima prirodna oplodnja nije verovatna.
Da li ICSI povećava rizik za dete?
Ovo pitanje zabrinjava mnoge buduće roditelje. Do danas su rođeni milioni dece nakon ICSI postupka. Brojna istraživanja pokazala su da je većina dece začete ovom metodom zdrava i da se razvija kao i deca začeta prirodnim putem. Važno je imati u vidu da određeni zdravstveni rizici mogu biti povezani sa samim uzrokom infertiliteta, a ne sa ICSI procedurom. Zbog toga se svaki par procenjuje individualno, a odluka o načinu oplodnje donosi se u skladu sa medicinskim indikacijama.
Da li embriolog bira „najbolji“ spermatozoid?
Često se može čuti da embriolog bira „najzdraviji“ spermatozoid. U stvarnosti, embriolog bira spermatozoid koji pod mikroskopom pokazuje najbolju pokretljivost i najpravilniji izgled. Međutim, nije moguće samo na osnovu izgleda proceniti njegov genetički materijal ili hromozomski sastav. Drugim rečima, ni najbolji mikroskop danas ne može sa sigurnošću pokazati koji spermatozoid nosi genetički najkvalitetnije informacije. Zbog toga se izbor zasniva na parametrima koje je moguće proceniti u laboratorijskim uslovima.
Šta se dešava nakon ICSI ili klasičnog IVF-a?
Bez obzira na način oplodnje, naredni koraci su isti. Jajne ćelije smeštaju se u inkubatore koji održavaju optimalne uslove za razvoj. Sledećeg dana embriolog proverava da li je došlo do normalne oplodnje. Tokom narednih dana prati se razvoj embriona, procenjuje njihov kvalitet i planira embriotransfer ili zamrzavanje. Na razvoj embriona nakon uspešne oplodnje mnogo više utiču biološke karakteristike jajne ćelije i spermatozoida nego sama metoda kojom je oplodnja izvedena.
Da li je moguće da ICSI ne dovede do oplodnje?
Iako ICSI značajno povećava mogućnost oplodnje kod određenih pacijenata, važno je znati da ni ova metoda ne može garantovati uspeh. Ponekad se jajna ćelija, uprkos unošenju spermatozoida, ne aktivira i ne započinje proces oplodnje. U drugim slučajevima dolazi do nepravilne oplodnje ili embrion prestane da se razvija tokom narednih dana. Razlozi za to mogu biti različiti i često uključuju kvalitet jajne ćelije, kvalitet spermatozoida ili njihove međusobne biološke interakcije. To je jedan od razloga zbog kojih reproduktivna medicina, uprkos velikom tehnološkom napretku, i dalje ne može garantovati uspeh u svakom IVF ciklusu.
Individualni pristup je najvažniji
Savremena reproduktivna medicina sve više se zasniva na personalizovanom pristupu. Ne postoji jedna metoda koja je najbolja za sve parove. Kod nekih pacijenata klasični IVF predstavlja odličan izbor jer omogućava da oplodnja teče na način koji je najsličniji prirodnom procesu. Kod drugih će ICSI značajno povećati šansu da uopšte dođe do oplodnje. Upravo zato odluka o izboru metode nije rutinska. Ona se zasniva na godinama iskustva, rezultatima dijagnostičkih analiza i individualnim karakteristikama oba partnera. Za pacijente je možda najvažnije da znaju da ni klasični IVF ni ICSI nisu cilj sami po sebi. To su alati koji embriolozima omogućavaju da u laboratorijskim uslovima pruže reproduktivnim ćelijama najbolju moguću priliku za susret i početak razvoja novog života. Izbor između ove dve metode predstavlja deo pažljivo planiranog procesa u kojem svaka odluka ima za cilj da poveća verovatnoću uspešne oplodnje, razvoja kvalitetnog embriona i, na kraju, ostvarivanja trudnoće.
Autor: Lana Laketić, klinički embriolog
