Poremećaji štitne žlezde
Poremećaji štitne žlezde
Zašto je važno prepoznati prve simptome?
Štitna žlezda je jedan od najvažnijih organa endokrinog sistema jer proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji regulišu metabolizam, rad srca, telesnu temperaturu, funkciju nervnog sistema, rast i razvoj, ali i reproduktivno zdravlje. Njihovo lučenje kontroliše tireostimulišući hormon (TSH), koji se stvara u hipofizi.
Poremećaji funkcije štitne žlezde predstavljaju jedne od najčešćih endokrinih bolesti u svetu. Najčešće se ispoljavaju kao hipotireoza (smanjena funkcija), hipertireoza (pojačana funkcija), autoimuna oboljenja poput Hashimoto tireoiditisa i Gravesove bolesti, kao i prisustvo čvorova ili uvećane štitne žlezde.
Simptomi su često nespecifični i razvijaju se postepeno, zbog čega bolest može ostati neprepoznata mesecima ili godinama. Kod hipotireoze dominiraju umor, pospanost, usporenost, osećaj hladnoće, povećanje telesne mase, suva koža, opstipacija, usporen rad srca i poremećaji menstrualnog ciklusa. Nasuprot tome, hipertireoza se manifestuje ubrzanim radom srca, nervozom, tremorom, gubitkom telesne mase uprkos dobrom apetitu, pojačanim znojenjem, netolerancijom na toplotu i nesanicom.
Savremene smernice naglašavaju da se kod osoba sa simptomima, pozitivnom porodičnom anamnezom, autoimunim bolestima ili reproduktivnim problemima blagovremeno uradi laboratorijska procena funkcije štitne žlezde kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi i započelo odgovarajuće lečenje.
Dijagnostika i lečenje hipotireoze i hipertireoze
Dijagnostika poremećaja štitne žlezde zasniva se na kombinaciji kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i ultrazvučnog pregleda. TSH predstavlja najosetljiviji pokazatelj funkcije štitne žlezde. Povišen TSH uz sniženi slobodni T4 ukazuje na hipotireozu, dok snižen TSH uz povišene vrednosti slobodnih hormona govori u prilog hipertireozi.
Kod sumnje na autoimunu bolest određuju se antitela na tireoidnu peroksidazu (anti-TPO), antitela na tireoglobulin (anti-Tg), a kod Gravesove bolesti i antitela na TSH receptor (TRAb). Ultrazvuk omogućava procenu veličine, strukture i eventualnog prisustva čvorova u štitnoj žlezdi.
Hipotireoza se gotovo uvek uspešno leči levotiroksinom, sintetskim oblikom hormona T4. Doza se određuje individualno prema telesnoj masi, uzrastu, pridruženim bolestima i vrednostima TSH. Kontrola hormona preporučuje se 6–8 nedelja nakon svake promene terapije, a kasnije jednom do dva puta godišnje.
Lečenje hipertireoze zavisi od uzroka bolesti. Najčešće se primenjuju tireostatici (metimazol ili propiltiouracil u posebnim situacijama), beta-blokatori za ublažavanje simptoma, terapija radioaktivnim jodom ili hirurško lečenje kod velikih struma, sumnje na malignitet ili neuspeha medikamentne terapije.
Cilj lečenja nije samo normalizacija laboratorijskih nalaza, već i uklanjanje simptoma, sprečavanje komplikacija poput srčanih aritmija, osteoporoze i tireotoksične krize, kao i poboljšanje kvaliteta života pacijenata.
Poremećaji štitne žlezde u trudnoći
Poremećaji funkcije štitne žlezde imaju poseban značaj tokom trudnoće jer hormoni štitne žlezde igraju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema ploda, naročito tokom prvog trimestra, kada fetus još uvek ne proizvodi sopstvene hormone.
Nelečena hipotireoza povezana je sa povećanim rizikom od spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, preeklampsije, abrupcije posteljice i poremećaja neurokognitivnog razvoja deteta. Zbog toga međunarodne smernice preporučuju da žene koje imaju poznatu hipotireozu povećaju dozu levotiroksina odmah po potvrdi trudnoće i redovno kontrolišu TSH tokom cele trudnoće.
Hipertireoza u trudnoći, najčešće izazvana Gravesovom bolešću, takođe zahteva pažljivo lečenje. Nekontrolisana bolest povećava rizik od srčane insuficijencije majke, preeklampsije, intrauterinog zastoja rasta ploda, prevremenog porođaja i fetalne tireotoksikoze. U prvom trimestru prednost ima propiltiouracil zbog manjeg rizika od urođenih malformacija, dok se nakon toga najčešće prelazi na metimazol.
Uticaj poremećaja štitne žlezde na plodnost i sterilitet
Hormoni štitne žlezde imaju značajnu ulogu u regulaciji reproduktivnog sistema kod žena i muškaraca. Čak i blagi poremećaji njihove koncentracije mogu negativno uticati na ovulaciju, menstrualni ciklus, kvalitet jajnih ćelija, implantaciju embriona i tok trudnoće.
Hipotireoza može dovesti do produženih ili neredovnih menstrualnih ciklusa, anovulacije, povećanog nivoa prolaktina i smanjene plodnosti. Kod muškaraca može izazvati smanjenje kvaliteta spermatozoida, smanjeni libido i erektilnu disfunkciju.
Hipertireoza takođe može izazvati poremećaje menstruacije, smanjenu plodnost i povećan rizik od spontanih pobačaja ukoliko se trudnoća ostvari pre stabilizacije bolesti.
Međunarodne smernice preporučuju određivanje TSH kod žena koje se ispituju zbog infertiliteta, posebno kod onih sa autoimunim bolestima, ponovljenim spontanim pobačajima ili neuspešnim postupcima vantelesne oplodnje. Kod žena sa potvrđenom hipotireozom preporučuje se postizanje vrednosti TSH ispod 2,5 mIU/L pre planiranja trudnoće.
Pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija često dovode do normalizacije reproduktivne funkcije i povećavaju verovatnoću uspešnog začeća i urednog toka trudnoće.
Zaključak – rana dijagnostika omogućava uspešno lečenje
Poremećaji štitne žlezde spadaju među najčešće endokrine bolesti, ali zahvaljujući savremenoj dijagnostici i efikasnim terapijskim mogućnostima u najvećem broju slučajeva mogu se uspešno kontrolisati. Rano prepoznavanje simptoma, laboratorijsko određivanje TSH i slobodnih hormona, određivanje autoantitela kada postoji indikacija i ultrazvučni pregled predstavljaju osnovu pravilne dijagnostike.
Posebnu pažnju treba posvetiti ženama koje planiraju trudnoću, trudnicama i parovima koji se leče zbog infertiliteta, jer optimalna funkcija štitne žlezde značajno utiče na reproduktivno zdravlje, uspeh začeća i pravilan razvoj ploda.
Lečenje mora biti individualizovano i sprovedeno u skladu sa važećim međunarodnim smernicama, uz redovne kontrole i saradnju između endokrinologa, ginekologa i lekara primarne zdravstvene zaštite. Na taj način moguće je sprečiti ozbiljne komplikacije i omogućiti pacijentima normalan kvalitet života, kao i bezbednu trudnoću i zdravo potomstvo.
Stručni izvori korišćeni za izradu teksta:
– American Thyroid Association (ATA) Clinical Practice Guidelines.
– Thyroid Association (ETA) Guidelines.
– Endocrine Society Clinical Practice Guidelines.
– European Society of Endocrinology (ESE) Recommendations.
– 2017 ATA Guidelines for the Diagnosis and Management of Thyroid Disease During Pregnancy and the Postpartum.
– 2025/2026 ATA Guidelines for Management of Thyroid Disease (aktuelne preporuke).
Autor: Dr Slobodan Vukanić, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista endokrinologije
