Kada je najbolje raditi vantelesnu oplodnju: da li doba godine utiče na uspeh IVF-a?
Kada je najbolje raditi vantelesnu oplodnju: da li doba godine utiče na uspeh IVF-a?
Jedno od pitanja koje pacijentkinje i parovi često postavljaju pre početka vantelesne oplodnje glasi:
Da li je bolje raditi IVF u određeno doba godine?
Neki veruju da je proleće najbolje zbog više sunca i lakšeg oporavka. Drugi smatraju da leto nije dobro zbog vrućine, putovanja i visokih temperatura. Nekima se čini da je jesen idealna jer je organizam odmorniji, dok drugi postupak radije planiraju zimi, kada imaju manje poslovnih i društvenih obaveza.
Potreba da se pronađe „najbolji trenutak” je potpuno razumljiva.
Vantelesna oplodnja je postupak koji traži vreme, organizaciju, emocionalnu energiju i dobru pripremu. Zato je prirodno da pacijenti žele da urade sve što je u njihovoj moći kako bi povećali šansu za uspeh.
Ipak, najvažnija poruka je jednostavna:
Ne postoji jedno godišnje doba koje je dokazano najbolje za sve pacijente koji rade IVF.
Doba godine može imati praktičan značaj — zbog posla, odmora, putovanja, stresa, organizacije porodice i rasporeda u klinici. Ali u medicinskom smislu, mnogo su važniji drugi faktori: godine pacijentkinje, ovarijalna rezerva, kvalitet spermograma, stanje materice, prethodni pokušaji, prisustvo endometrioze, prohodnost jajovoda, hormonski status i kvalitet embriološke laboratorije.
Zato se pravo pitanje ne postavlja kao: „Da li je bolje proleće ili jesen?”
Pravo pitanje je:
Da li je sada pravi trenutak za mene?
Da li godišnje doba utiče na uspeh vantelesne oplodnje?
U prirodnom začeću postoje određene sezonske promene. Na njih mogu uticati temperatura, dužina dana, fizička aktivnost, ishrana, izloženost infekcijama, putovanja, stres i životne navike.
Zato je razumljivo da se postavlja pitanje da li sličan uticaj postoji i kod vantelesne oplodnje.
Kod IVF postupka, međutim, veliki deo procesa odvija se u kontrolisanim uslovima.
Stimulacija jajnika vodi se prema ultrazvučnim i hormonskim kontrolama. Aspiracija jajnih ćelija planira se precizno. Oplodnja i razvoj embriona odvijaju se u embriološkoj laboratoriji, gde su temperatura, gasovi, vlažnost i drugi uslovi strogo kontrolisani.
Zbog toga godišnje doba nema isti značaj kao kod spontanog začeća.
Istraživanja koja su posmatrala sezonski uticaj na IVF rezultate nisu dala potpuno jedinstven odgovor. Neka su pokazala male razlike u pojedinim periodima godine, dok druga nisu pronašla jasnu razliku u stopi trudnoće ili živorođenja.
Ono što je važno jeste da te razlike, čak i kada postoje, nisu dovoljno pouzdane da bi se pacijentu savetovalo da odloži postupak samo zato što čeka proleće, leto, jesen ili zimu.
Drugim rečima, nema dovoljno razloga da se IVF planira prema kalendaru, ako za to ne postoji neki drugi medicinski ili praktični razlog.
Zašto je proleće često doživljeno kao „najbolje vreme“?
Proleće mnogim pacijentima deluje kao prirodno dobar trenutak za početak postupka.
Dani postaju duži, vreme je prijatnije, ljudi se češće kreću, imaju više energije i lakše organizuju svakodnevne obaveze. Mnogima je psihološki lakše da započnu nešto važno u periodu koji doživljavaju kao novi početak.
To može biti značajno.
Ne zato što proleće samo po sebi povećava kvalitet jajnih ćelija ili garantuje bolji razvoj embriona, već zato što pacijentkinja može da se oseća stabilnije, organizovanije i spremnije za postupak.
Za neke pacijentkinje proleće je praktičnije zato što nema ekstremnih temperatura, manje je putovanja i lakše mogu da se uklope kontrole, terapija i dan aspiracije.
Ali važno je naglasiti: ako je medicinski razlog da se postupak ne odlaže, nema potrebe čekati proleće.
Posebno kod pacijentkinja kod kojih godine, smanjena ovarijalna rezerva ili prethodni nalazi ukazuju da vreme ima značaj, nekoliko meseci čekanja može biti važnije od bilo kakve teorijske prednosti određenog godišnjeg doba.
Da li je leto loše vreme za IVF?
Leto često izaziva dilemu kod pacijenata.
Neki se plaše da visoka temperatura može negativno uticati na stimulaciju, kvalitet jajnih ćelija, embrione ili mogućnost implantacije. Drugi brinu da će odmor, putovanje ili boravak van grada otežati redovne kontrole.
U većini slučajeva, leto samo po sebi nije loše vreme za IVF.
Ako je postupak dobro organizovan, ako pacijentkinja može redovno dolaziti na kontrole i ako nema medicinskih razloga za odlaganje, stimulacija se može raditi i tokom leta.
Naravno, leto nosi određene praktične okolnosti.
Vrućina može pojačati osećaj umora, nadutosti i nelagodnosti tokom stimulacije. Pacijentkinjama koje već imaju izražen odgovor jajnika ili povećan rizik od hiperstimulacije često više prija mirniji režim, dovoljno tečnosti i izbegavanje pregrevanja.
To ne znači da je leto kontraindikacija.
To znači da je potrebno prilagoditi svakodnevni ritam.
Tokom stimulacije, posebno u letnjim mesecima, važno je voditi računa o hidraciji, izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost, ne izlagati se velikim temperaturnim opterećenjima i pažljivo pratiti preporuke tima koji vodi postupak.
Još jedno praktično pitanje jeste putovanje.
Stimulacija jajnika zahteva redovne kontrole, a datum aspiracije se ne može uvek precizno unapred odrediti. Zato je putovanje tokom stimulacije često teško organizovati. Pacijentkinja koja planira more, duži odmor ili put van zemlje treba to da uključi u planiranje postupka.
Najveći problem leta nije temperatura.
Najveći problem je pokušaj da se postupak uklopi sa planovima koji ne ostavljaju dovoljno prostora za promene termina.
Da li je jesen bolji period za vantelesnu oplodnju?
Jesen je za mnoge parove praktično najlakši period za organizaciju.
Odmori su završeni, deca su krenula u školu, poslovni ritam je jasniji, a putovanja su ređa. Pacijenti često osećaju da se nakon leta vraćaju rutini i da imaju više kontrole nad obavezama.
Zbog toga se veliki broj postupaka planira upravo u jesenjim mesecima.
Ali jesen nije medicinski bolja od drugih perioda godine samo zato što je jesen.
Njena prednost je uglavnom organizaciona.
Pacijentkinja koja može da dolazi na kontrole bez prekida, koja nema planirana putovanja, koja može da prilagodi poslovne obaveze i koja ima podršku partnera ili porodice, često će lakše proći kroz stimulaciju i period nakon transfera.
To ne znači da je IVF uspešniji zato što je napolju hladnije ili zato što je septembar.
Uspešniji je zato što je postupak izveden u trenutku kada je pacijentkinja mogla da mu se posveti bez dodatnog haosa i prekida.
Da li je zima dobar trenutak za IVF?
Zima mnogim pacijentima deluje kao zahtevniji period.
Tu su praznici, porodična okupljanja, putovanja, sezona respiratornih infekcija i često više stresa u svakodnevnom životu. Neki parovi zato žele da izbegnu decembar i januar, dok drugima upravo zima više odgovara jer tada imaju manje poslovnih putovanja i lakše organizuju slobodne dane.
Medicinski gledano, zima nije prepreka za IVF.
Ukoliko su nalazi uredni, ako nema akutne infekcije i ako je postupak dobro isplaniran, stimulacija, aspiracija i transfer mogu se bezbedno raditi i tokom zimskih meseci.
Naravno, kada pacijentkinja ima visoku temperaturu, akutnu virusnu infekciju, značajnu iscrpljenost ili drugo stanje koje može uticati na bezbednost procedure, plan treba prilagoditi. ali to važi u svakom delu godine.
Zima može imati i jednu praktičnu prednost: nekim pacijentima je lakše da se povuku iz intenzivnog društvenog ritma, da imaju mirniji period kod kuće i da nakon transfera izbegnu previše obaveza.
Nekima će, sa druge strane, praznici pojačati emotivni pritisak, naročito ako u okruženju ima mnogo pitanja, porodičnih okupljanja i tema vezanih za decu i trudnoću.
Zato odgovor nije isti za svakoga.
Za jednu pacijentkinju zima može biti miran i dobar trenutak. Za drugu može biti period u kojem je bolje sačekati nekoliko nedelja zbog obaveza, putovanja ili emocionalnog opterećenja.
Šta je važnije od godišnjeg doba?
Kada se planira IVF, postoje faktori koji su mnogo važniji od meseca u kalendaru.
Prvi je životna dob pacijentkinje.
Godine ne određuju sve, ali jesu jedan od najvažnijih faktora koji utiču na kvalitet jajnih ćelija i reproduktivni potencijal. Kod pacijentkinja starijih od 35 godina, a posebno nakon 40. godine, vreme često ima veću težinu nego kod mlađih žena.
Drugi važan faktor je ovarijalna rezerva.
AMH, broj antralnih folikula i prethodni odgovor na stimulaciju pomažu lekaru da proceni kako bi jajnici mogli reagovati. Nizak AMH sam po sebi ne znači da trudnoća nije moguća, ali može značiti da postupak ne treba nepotrebno odlagati.
Treći faktor je stanje materice i jajovoda.
Polip, submukozni miom, septum, hronična upala endometrijuma, hidrosalpinx ili druga promena koja može uticati na implantaciju ponekad zahtevaju rešavanje pre embriotransfera.
Četvrti faktor je muški partner.
Spermogram, eventualna infekcija, izrazito smanjen broj ili pokretljivost spermatozoida, kao i potreba za dodatnom androloškom obradom mogu uticati na izbor metode oplodnje i ukupni plan.
Peti faktor je prethodna istorija.
Prethodni IVF postupci, broj dobijenih jajnih ćelija, stepen oplodnje, razvoj embriona, kvalitet blastocista, biohemijske trudnoće, spontani pobačaji i ishodi ranijih transfera daju važne informacije za naredni korak.
Ništa od toga ne može se proceniti samo na osnovu godišnjeg doba.
Kada ne treba čekati „idealnu sezonu“?
Postoje situacije u kojima čekanje na proleće, jesen ili „povoljniji mesec“ nema dobar medicinski smisao.
To su, na primer, situacije kada pacijentkinja ima 38, 40 ili više godina, kada je ovarijalna rezerva smanjena, kada postoji istorija ranijih neuspešnih postupaka, kada je prisutna teža endometrioza, obostrana opstrukcija jajovoda ili izražen muški faktor.
Važno je naglasiti i slučajeve u kojima se planira fertilitetna zaštita pre onkološkog lečenja ili druge terapije koja može uticati na funkciju jajnika. U takvim okolnostima vreme nije pitanje komfora ili organizacije, već medicinskog prioriteta.
Nekada pacijentkinja želi da sačeka jer se ne oseća spremno.
To je takođe važno.
VTO nije postupak koji treba započinjati pod pritiskom. Pacijentkinja treba da razume plan, da zna šta je čeka i da ima prostor da postavi pitanja.
Ali odluka da se napravi pauza treba da bude svesna i zasnovana na razgovoru sa lekarom, a ne na uverenju da će određeno godišnje doba samo po sebi značajno promeniti ishod.
Kada ima smisla sačekati?
Postoje okolnosti u kojima je razumno da se postupak pomeri za nekoliko nedelja ili jedan ciklus.
To može biti akutna infekcija, temperatura, potreba za dodatnom dijagnostikom, lečenje mikrobiološkog nalaza, korekcija funkcije štitaste žlezde, oporavak nakon operacije ili potreba da se reši promena u materičnoj šupljini.
Nekada je razlog praktičan.
Pacijentkinja ima unapred planirano važno putovanje. Partner nije dostupan u periodu aspiracije. Postoji poslovna obaveza koju nije moguće pomeriti. Pacijentkinja nema mogućnost da dolazi na redovne kontrole.
Dobar IVF plan mora da bude medicinski ispravan, ali i realan za život pacijenta.
Ne postoji korist od početka stimulacije u trenutku kada pacijentkinja unapred zna da neće moći da isprati kontrole, da će putovati ili da će biti pod izrazitim pritiskom zbog obaveza koje ne može da prilagodi.
A kada je najbolje vreme za transfer zamrznutog embriona?
Kod transfera zamrznutog embriona pitanje godišnjeg doba je još manje važno.
Kod FET postupka najvažnije je da je endometrijum adekvatno pripremljen, da nema nalaza koji zahtevaju dodatnu obradu i da je terapija pravilno vođena.
Transfer se može raditi u prirodnom ciklusu, modifikovanom prirodnom ciklusu ili u hormonski pripremljenom ciklusu, u zavisnosti od menstrualnog ritma, ovulacije, prethodnih iskustava i plana lečenja.
Za pacijentkinju koja ima zamrznute embrione, često je važnije da izabere mesec u kojem može da bude mirnija, organizovanija i dostupna za kontrole nego da se vodi idejom da određena sezona povećava šansu za implantaciju.
Najbolje vreme za IVF nije datum na kalendaru
Pacijenti nekada očekuju jednostavan odgovor: proleće, leto, jesen ili zima.
Ali u reproduktivnoj medicini najbolji odgovor je često precizniji od toga.
Najbolje vreme za IVF je onda kada postoji jasan plan, kada su potrebne analize završene, kada su eventualni problemi rešeni, kada pacijentkinja može da prati terapiju i kontrole i kada medicinski nema razloga za odlaganje.
Godišnje doba može uticati na osećaj, rutinu i organizaciju. Može učiniti da se pacijentkinja oseća mirnije, spremnije i stabilnije. Ali ono ne može zameniti dobru procenu, individualizovan protokol, kvalitetnu laboratoriju i pažljivo vođenje svakog koraka postupka.
Vantelesna oplodnja ne treba da počne u „savršeno doba godine”.
Pitanja i odgovori
Da li je bolje raditi IVF u proleće?
Proleće može biti praktično prijatan period zbog više energije, manje putovanja i lakše organizacije, ali nije dokazano da samo proleće značajno povećava šansu za uspeh IVF postupka.
Da li je leto loše za stimulaciju jajnika?
Ne. Stimulacija se može raditi leti. Važno je da pacijentkinja redovno dolazi na kontrole, da se ne izlaže pregrevanju, da unosi dovoljno tečnosti i da ne planira putovanje koje može poremetiti tok postupka.
Da li zimi treba izbegavati embriotransfer?
Ne. Zimski meseci nisu kontraindikacija za embriotransfer. Postupak se može raditi kada je medicinski plan dobar i kada pacijentkinja nema akutnu infekciju ili drugi razlog za odlaganje.
Da li treba sačekati jesen ako imam nizak AMH?
Ne bi trebalo odlagati postupak samo zbog godišnjeg doba. Kod niske ovarijalne rezerve važno je proceniti koliko je vremena razumno čekati i odluku doneti individualno.
Autor: Prim dr sc med Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva
