Histeroskopija: kada je potrebna, kako se izvodi i kakav je značaj za plodnost i IVF?
Histeroskopija: kada je potrebna, kako se izvodi i kakav je značaj za plodnost i IVF?
Kada žena čuje da joj je potrebna histeroskopija, najčešće se pojave dva pitanja:
„Da li je to ozbiljna intervencija?” i „Da li je zaista neophodna?”
Odgovor zavisi od razloga zbog kojeg se procedura predlaže.
Kod nekih pacijentkinja histeroskopija je precizan pregled unutrašnjosti materice. Kod drugih je istovremeno i način da se ukloni polip, submukozni miom, pregrada, priraslice ili druga promena koja može uticati na krvarenje, plodnost ili tok trudnoće.
Nekada je važna zbog abnormalnih krvarenja.
Nekada zbog ponovljenih spontanih pobačaja.
Nekada zato što ultrazvuk pokazuje promenu koja treba bolje da se proceni pre embriotransfera.
Kod određenih pacijentkinja može imati ulogu i u rekonstrukciji nepravilne, sužene ili T-oblikovane materične šupljine.
Za pacijentkinju koja se leči zbog infertiliteta, histeroskopija može biti važan deo sagledavanja materice.
Ali nije procedura koja je potrebna svakoj ženi pre IVF-a.
Dobra odluka nije ona koja podrazumeva najveći broj intervencija.
Dobra odluka je ona koja jasno odgovara na pitanje:
Da li postoji razlog, odnosno sumnja na promenu u materičnoj šupljini koja može uticati na krvarenje, implantaciju, trudnoću ili plan lečenja?
Ako postoji, histeroskopija može dati veoma važan odgovor.
Šta je histeroskopija?
Histeroskopija je minimalno invazivna endoskopska procedura koja omogućava lekaru da direktno pregleda unutrašnjost materice.
Kroz vaginu i grlić materice uvodi se tanak instrument sa kamerom, koji se naziva histeroskop. Materica se tokom pregleda pažljivo proširi sterilnim tečnim medijumom kako bi se njeni zidovi razmakli i kako bi unutrašnjost mogla jasno da se vidi.
Na monitoru se tada procenjuju:
• oblik i izgled materične šupljine;
• endometrijum, odnosno sluzokoža materice;
• otvori jajovoda unutar materice;
• prisustvo polipa;
• submukoznih mioma;
• pregrade materice;
• priraslica;
• promena koje zahtevaju biopsiju;
• ostataka spirale ili drugog stranog tela;
• drugih promena koje nisu dovoljno jasno procenjene ultrazvukom.
Histeroskopija ne procenjuje sve što je važno za plodnost.
Njome se ne procenjuje kvalitet jajnih ćelija, ovarijalna rezerva, prohodnost jajovoda u celini, spermogram partnera ni razvoj embriona.
Njena uloga je veoma precizna:
da sagleda i, kada postoji indikacija, ciljano leči unutrašnjost materice.
Dijagnostička i operativna histeroskopija
Histeroskopija može biti dijagnostička ili operativna.
Dijagnostička histeroskopija
Dijagnostička histeroskopija radi se kada je cilj da se materična šupljina pregleda i potvrdi ili isključi sumnja na određenu promenu.
Najčešće traje kratko. Kod odgovarajuće pacijentkinje može se uraditi ambulantno, bez opšte anestezije, uz tanak instrument i pažljivu tehniku.
Tokom pregleda lekar može proceniti da li je šupljina uredna, da li postoji polip, pregrada, priraslice, sumnjiva promena endometrijuma ili nalaz koji zahteva dalji plan.
Kod nekih pacijentkinja dijagnostička histeroskopija ostaje samo pregled.
Kod drugih se, ako je to unapred planirano i ako su okolnosti odgovarajuće, može preći na manji operativni zahvat.
Operativna histeroskopija
Operativna histeroskopija znači da se kroz histeroskop uvode sitni instrumenti kojima se promena uklanja ili koriguje.
Najčešće se radi:
• uklanjanje polipa endometrijuma;
• uklanjanje submukoznog mioma;
• resekcija pregrade materice;
• razdvajanje priraslica u materičnoj šupljini;
• rekonstrukcija i proširenje dismorfične, sužene ili T-oblikovane materične šupljine — histeroskopska metroplastika;
• uklanjanje zaostale spirale;
• uzimanje ciljane biopsije;
• lečenje drugih promena koje izazivaju abnormalna krvarenja.
Vrsta anestezije zavisi od planirane procedure, veličine i položaja promene, očekivanog trajanja zahvata, opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje i njenog komfora.
Kod manjih procedura nekada je dovoljna lokalna analgezija ili kratkotrajna sedacija.
Kod operativnih zahvata, kao što su uklanjanje mioma, korekcija pregrade, metroplastika ili lečenje izraženijih priraslica, češće se koristi kratkotrajna intravenska anestezija.
Važno je da pacijentkinja unapred zna kakva procedura se planira i kakvu pripremu zahteva.
Kada se savetuje histeroskopija?
Histeroskopija se ne radi zato što „tako treba” pre svakog IVF postupka.
Radi se onda kada postoji konkretan razlog da se materična šupljina sagleda preciznije ili kada postoji promena koja se može rešiti.
Najčešće indikacije su:
• sumnja na polip u materici;
• submukozni miom ili miom koji deformiše materičnu šupljinu;
• sumnja na pregradu materice;
• priraslice u materičnoj šupljini;
• sumnja na dismorfičnu, suženu ili T-oblikovanu materičnu šupljinu;
• abnormalna, obilna, produžena ili neredovna krvarenja;
• sumnja na promenu endometrijuma;
• nalaz koji nije dovoljno jasan na ultrazvuku;
• neuspešni embriotransferi kada postoji razlog da se dodatno proceni materična šupljina;
• ponovljeni spontani pobačaji uz sumnju na anatomsku promenu materice;
• prethodne kiretaže, komplikovane trudnoće, intervencije u materici ili operacije nakon kojih postoji sumnja na priraslice;
• nemogućnost uklanjanja spirale na uobičajen način;
• potreba za ciljanom biopsijom endometrijuma
• pored standardne histopatološke analize nekada može biti korisno i određivanje procenta NK ćelija, plazmocita kao i šireg lokalnog imunološkog profila endometrijuma. Svaki nalaz se nezavisno tumači u skladu opšte kliničke slike i može imati drugačije značenja. Tako je recimo endometritis u većini slučajeva udružen sa povećanim brojem plazmocita što svakako značajno smanjuje verovatnoću implantacije.
Kod pacijentkinje koja planira trudnoću, odluka zavisi i od njenog reproduktivnog plana.
Nije isto kada histeroskopiju radimo kod žene sa obilnim krvarenjima, kod žene sa polipom pre embriotransfera, kod žene sa ponovljenim pobačajima i kod žene koja nema simptome, ima uredan ultrazvuk i tek planira prvi IVF postupak.
Zato je odluka uvek individualna.
Histeroskopija i IVF: da li je potrebna pre svakog postupka?
Ne.
Histeroskopija nije obavezna procedura pre svakog IVF postupka.
Ako je transvaginalni ultrazvuk kvalitetan, materična šupljina deluje uredno, nema abnormalnih krvarenja, prethodnih operacija, sumnje na polip, miom, pregradu, priraslice ili anomaliju materice, rutinska histeroskopija ne mora biti prvi korak.
Sa druge strane, postoje situacije u kojima je posebno korisna.
Na primer, kada ultrazvuk pokaže promenu u šupljini materice, kada je prisutan submukozni miom, kada postoji sumnja na polip, kada žena ima ponovljene neuspešne transfere, prethodne kiretaže, komplikacije nakon trudnoće ili operacije, ili kada postoji sumnja na anomaliju materice.
Materica nije samo mesto u koje se embrion prenosi.
Ona je organ koji mora imati odgovarajuću anatomiju, šupljinu i endometrijum da bi embrion mogao da se implantira.
Ali jednako je važno ne pojednostavljivati.
Histeroskopija nije garancija implantacije.
Ne rešava kvalitet jajnih ćelija, hromozomske greške embriona, izražen muški faktor, endometriozu ili druge uzroke neuspeha IVF-a.
Njena vrednost je u tome što može otkriti i, u određenim situacijama, rešiti promenu u materičnoj šupljini koja je zaista značajna.
Polip endometrijuma: kada je važno ukloniti ga?
Polip je lokalizovana izraslina endometrijuma, odnosno sluzokože materice.
Može biti mali i bez simptoma.
Može izazivati oskudna krvarenja između menstruacija ili produžene menstruacije.
Nekada se otkrije slučajno na ultrazvuku.
Histeroskopija je najprecizniji način da se polip direktno vidi i ukloni.
Prednost je što se promena ne uklanja naslepo, već pod direktnim nadzorom kamere.
Uklonjeni materijal se šalje na histopatološku analizu.
To je važno jer ultrazvuk može pokazati da promena liči na polip, ali definitivnu potvrdu daje patohistološka analiza.
Submukozni miom i plodnost
Miomi su česte benigne promene mišićnog zida materice.
Nisu svi miomi isti.
Neki su potpuno u mišićnom zidu. Neki rastu ka spoljašnjoj površini materice. Neki se nalaze neposredno ispod sluzokože i ulaze u materičnu šupljinu.
Upravo su submukozni miomi i miomi koji deformišu šupljinu materice najvažniji kada se procenjuje plodnost i implantacija.
Takav miom može:
• menjati oblik materične šupljine;
• otežavati implantaciju;
• biti povezan sa obilnim krvarenjima;
• doprineti anemiji;
• u određenim situacijama uticati na tok trudnoće.
Operativna histeroskopija može omogućiti uklanjanje submukoznog mioma kroz prirodni put, bez reza na stomaku.
Da li svaki miom treba ukloniti pre trudnoće ili IVF-a?
Ne.
Odluka zavisi od položaja, veličine, odnosa prema materičnoj šupljini, simptoma, starosti žene, ovarijalne rezerve, prethodnih trudnoća i vremena koje je realno na raspolaganju.
Kod mioma koji ne deformišu šupljinu, operacija nije automatski potrebna.
Kod mioma koji ulaze u šupljinu, odluka je često drugačija.
Dismorfična materica, T-oblik materice i histeroskopska metroplastika
Kod pojedinih pacijentkinja materična šupljina nije pravilno trouglasta i dovoljno široka.
Može biti uža, nepravilnog oblika, sa izraženijim bočnim zidovima ili T-oblikovana.
Takav nalaz se opisuje kao dismorfična materica.
Kod T-oblikovane materice bočni zidovi mogu biti izraženiji, dok je sama šupljina uža nego što je očekivano. Zbog toga materica može imati drugačiji oblik i manji funkcionalni prostor za implantaciju i razvoj trudnoće.
Važno je da se ova dijagnoza ne postavlja površno.
Jedan dvodimenzionalni ultrazvučni pregled često nije dovoljan da bi se sa sigurnošću razlikovala T-oblikovana ili druga dismorfična materica od normalne varijante građe, septuma ili druge anomalije.
Za precizniju procenu mogu biti važni ekspertni transvaginalni ultrazvuk, trodimenzionalni ultrazvuk i, u određenim slučajevima, magnetna rezonanca. Histeroskopija zatim omogućava direktan uvid u oblik materične šupljine.
Kod pažljivo odabranih pacijentkinja može se razmatrati histeroskopska metroplastika.
To je operativna procedura kojom se kroz histeroskop pažljivo koriguju bočni zidovi materične šupljine kako bi ona postala šira i pravilnijeg, približno trouglastog oblika.
Cilj procedure nije estetsko preoblikovanje materice.
Cilj je da se koriguje jasno potvrđena anatomska promena za koju postoji opravdana sumnja da može biti povezana sa otežanim začećem, ponovljenim spontanim pobačajima ili prethodnim neuspešnim embriotransferima.
Histeroskopska metroplastika nije potrebna svakoj ženi kod koje se materica na ultrazvuku učini užom ili nepravilnijom.
Odluka zavisi od:
• precizno potvrđenog oblika materične šupljine;
• reproduktivne istorije pacijentkinje;
• prethodnih trudnoća i pobačaja;
• broja i ishoda prethodnih embriotransfera;
• prisustva drugih mogućih uzroka infertiliteta;
• godina pacijentkinje i vremena koje je realno na raspolaganju.
Kod određenih žena metroplastika može biti važan korak pre narednog pokušaja trudnoće ili embriotransfera.
Kod drugih, posebno kada nalaz nije jasno potvrđen ili postoje važniji drugi faktori koji utiču na ishod, operacija možda neće biti najracionalniji prvi korak.
Zato se odluka ne donosi samo na osnovu slike materice.
Donosi se na osnovu cele reproduktivne priče pacijentkinje.
Pregrada materice: kada histeroskopija menja plan?
Pregrada materice, odnosno septum, urođena je anomalija pri kojoj se unutar materice nalazi pregrada različitog obima.
Kod nekih žena ne stvara nikakve probleme i otkrije se slučajno.
Kod drugih može biti povezana sa ponovljenim pobačajima, prevremenim porođajem ili otežanim reproduktivnim ishodima.
Pregrada materice ne treba da se dijagnostikuje samo na osnovu jednog dvodimenzionalnog ultrazvučnog preseka.
Za dobru procenu važno je razlikovati septum od drugih oblika materice, naročito od bikornuatne materice, jer pristup nije isti.
U proceni mogu biti korisni ekspertni ultrazvuk, trodimenzionalni ultrazvuk (3D), magnetna rezonanca ili drugi oblici snimanja, zavisno od konkretnog nalaza.
Kada je resekcija septuma opravdana, ona se radi histeroskopski.
Cilj nije da se materica preoblikuje bez razloga.
Cilj je da se koriguje promena za koju postoji jasan stručni razlog da utiče na reproduktivni ishod.
Nakon intervencije plan za trudnoću ili IVF određuje se individualno, prema obimu procedure, izgledu materične šupljine nakon zahvata i ukupnoj reproduktivnoj situaciji.
Priraslice u materici i Ashermanov sindrom
Priraslice u materičnoj šupljini nazivaju se sinehije.
Mogu nastati nakon kiretaža, komplikovanih trudnoća, zaostale posteljice, infekcija, operacija u materici ili drugih intervencija koje oštete bazalni sloj endometrijuma.
Kod izraženijih oblika govorimo o Ashermanovom sindromu.
Pacijentkinja može primetiti da su menstruacije postale oskudne, da su izostale ili da se javljaju bolovi u periodu kada bi menstruacija trebalo da dođe.
Kod nekih žena priraslice se otkriju tek tokom obrade infertiliteta ili ponovljenih pobačaja.
Histeroskopija ima ključnu ulogu jer omogućava da se priraslice direktno vide i pažljivo razdvoje.
Kod izraženijih priraslica nekada je potrebno više od jedne procedure, kao i pažljivo praćenje endometrijuma nakon intervencije.
Cilj lečenja nije samo da šupljina materice na kraju izgleda urednije.
Cilj je da se sačuva ili obnovi funkcionalan endometrijum i stvore što bolji uslovi za buduću trudnoću.
Histeroskopija i hronični endometritis
Kod pojedinih pacijentkinja, naročito kada postoje ponovljeni neuspešni transferi, ponovljeni gubici trudnoće ili određeni ultrazvučni i klinički nalazi, može se postaviti pitanje hroničnog endometritisa.
Hronični endometritis je upalno stanje sluzokože materice koje se ne mora uvek jasno prepoznati na osnovu simptoma.
Histeroskopija može pokazati određene nalaze koji bude sumnju, ali sama slika tokom pregleda nije dovoljna da potvrdi dijagnozu.
Kada postoji indikacija, potvrda se zasniva na biopsiji endometrijuma i patohistološkoj proceni, uz odgovarajuće dodatne analize kada su potrebne.
Važno je da se pacijentkinji ne predlažu brojni testovi bez jasne indikacije.
Posebno je važno da se procena materice ne svede na rutinsko traženje imunoloških uzroka bez dovoljno dokaza da bi takav pristup promenio ishod.
Dobra obrada ne znači da se radi sve što je dostupno.
Znači da se radi ono što može promeniti odluku o lečenju.
Kako se pripremiti za histeroskopiju?
Priprema zavisi od toga da li se radi dijagnostička ili operativna histeroskopija, da li je planirana anestezija i kakvo je opšte zdravstveno stanje pacijentkinje.
Histeroskopija se najčešće planira nakon završetka menstruacije, u prvoj polovini ciklusa, kada je endometrijum tanji i preglednost bolja.
Ako se procedura radi zbog krvarenja, hitne indikacije ili posebnog terapijskog plana, termin može biti drugačiji.
Pre procedure lekar može tražiti:
• ginekološki i ultrazvučni pregled;
• aktuelan PAPA test i kolposkopiju, kada su potrebni;
• mikrobiološke briseve prema indikaciji;
• krvnu sliku i osnovne laboratorijske analize;
• procenu interniste i anesteziologa kada se planira intravenska anestezija;
• dodatne analize prema zdravstvenom stanju pacijentkinje.
Ako pacijentkinja koristi lekove koji utiču na zgrušavanje krvi, terapiju za šećernu bolest, lekove za krvni pritisak, hormone ili druge redovne lekove, to treba unapred prijaviti lekaru i anesteziologu.
Ako je predviđena anestezija, pacijentkinja dobija jasna uputstva o tome kada poslednji put sme da jede i pije.
Ta uputstva treba pratiti tačno.
Za ambulantnu proceduru bez anestezije često nije potrebna ista vrsta pripreme, ali je i tada važno da pacijentkinja unapred dobije jasne instrukcije.
Kako izgleda procedura?
Pacijentkinja se postavlja u ginekološki položaj, kao za standardni pregled.
Nakon antiseptičke pripreme, histeroskop se uvodi kroz vaginu i grlić materice u materičnu šupljinu.
Kroz sistem se zatim pažljivo uvodi sterilni tečni medijum koji razmiče zidove materice i omogućava pregled.
Lekar tada sistematski procenjuje:
• cervikalni kanal;
• oblik materične šupljine;
• prednji, zadnji i bočne zidove materice;
• fundus;
• otvore jajovoda;
• izgled endometrijuma;
• prisustvo eventualnih promena.
Ako je planirana operativna procedura, kroz radni kanal histeroskopa mogu se plasirati mali instrumenti za uklanjanje polipa, resekciju pregrade, metroplastiku, uklanjanje mioma, biopsiju ili druge planirane zahvate.
Trajanje procedure zavisi od njenog cilja.
Dijagnostička histeroskopija često traje kratko.
Operativna histeroskopija može trajati duže, zavisno od nalaza i obima intervencije.
Najvažnije je da se procedura ne posmatra samo kroz minute koje traje.
Važnije je da se uradi pažljivo, sa jasnim ciljem i u uslovima koji omogućavaju bezbedan rad.
Oporavak nakon histeroskopije
Oporavak nakon dijagnostičke histeroskopije najčešće je brz.
Pacijentkinja može imati blage grčeve slične menstrualnim bolovima, oskudno krvarenje ili vodenast iscedak tokom prvih dana.
Nakon kratkotrajne anestezije, tog dana nije preporučljivo voziti automobile ili ostajati bez pratnje ako je to suprotno dobijenim uputstvima.
Nakon operativne histeroskopije oporavak može trajati nešto duže, naročito ako je uklanjan veći miom, izraženiji polip, septum, priraslice ili je rađena metroplastika.
Većina pacijentkinja se kroz nekoliko dana vraća svakodnevnim aktivnostima, ali plan oporavka zavisi od obima procedure.
Lekar može preporučiti analgetik, određenu hormonsku terapiju, kontrolni ultrazvuk ili drugi oblik praćenja.
Pacijentkinja treba odmah da se javi lekaru ako dobije:
• temperaturu;
• jak ili rastući bol;
• obilno krvarenje;
• neprijatan miris vaginalnog sekreta;
• izraženu slabost;
• otežano disanje;
• bilo koji simptom koji deluje neuobičajeno ili zabrinjavajuće.
Moguće komplikacije
Histeroskopija se smatra bezbednom procedurom, ali nijedna intervencija nije potpuno bez rizika.
Moguće komplikacije su retke, ali uključuju:
• perforaciju materice;
• krvarenje;
• infekciju;
• reakciju na anesteziju;
• poremećaj tečnog balansa tokom dužih operativnih procedura;
• potrebu da se procedura prekine ili promeni plan intervencije.
Rizik zavisi od vrste procedure, veličine i položaja promene, prethodnih operacija, anatomije materice, prisustva priraslica i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje.
Zato je važno da histeroskopiju radi tim koji ima iskustva u proceni i lečenju intrauterine patologije, kao i da pacijentkinja dobije jasne informacije o tome šta se planira i koji su realni rizici.
Rutinska primena antibiotika nije potrebna kod svake histeroskopije.
Odluka se donosi prema konkretnom nalazu, riziku od infekcije i vrsti procedure.
Kada nakon histeroskopije može da se planira trudnoća ili embriotransfer?
Ne postoji jedan odgovor koji važi za sve.
Nakon dijagnostičke histeroskopije bez većeg zahvata, plan trudnoće ili embriotransfera nekada može da se nastavi već u narednom ciklusu.
Nakon uklanjanja polipa, manje promene ili ciljane biopsije, odluka zavisi od nalaza, histopatološkog rezultata i izgleda endometrijuma na kontroli.
Nakon resekcije većeg submukoznog mioma, korekcije septuma, metroplastike ili lečenja izraženijih priraslica, često je potreban individualni period oporavka i kontrola pre nastavka pokušaja.
Najvažnije je da se ne žuri samo zato što je procedura tehnički završena.
Ali ne treba ni uvoditi nepotrebno dugo odlaganje bez jasnog razloga.
Plan treba da uzme u obzir:
• šta je tačno urađeno;
• histopatološki nalaz, kada postoji;
• izgled materične šupljine nakon intervencije;
• stanje endometrijuma;
• godine pacijentkinje;
• ovarijalnu rezervu;
• broj i kvalitet embriona, kada postoje;
• druge faktore koji utiču na plodnost.
NAJVAŽNIJA PORUKA
Histeroskopija nije procedura koju treba raditi rutinski i bez razloga.
Ali kada postoji jasna indikacija, može biti jedan od najpreciznijih načina da se razume šta se dešava unutar materice i da se promena reši ciljano.
Kod nekih pacijentkinja ona će dati samo potvrdu da je šupljina materice uredna.
Kod drugih će omogućiti uklanjanje polipa.
Kod trećih resekciju pregrade.
Kod četvrtih razdvajanje priraslica.
Kod određenih pacijentkinja korekciju dismorfične ili T-oblikovane materice.
Kod nekih će promeniti plan IVF-a.
Kod drugih će omogućiti da se u postupak krene bez dodatnih nepoznanica.
Najvažnije je da se ne radi zato što svi rade.
Već zato što postoji razlog koji može promeniti tok lečenja.
Jer u reproduktivnoj medicini cilj nije da se uradi što više procedura.
Cilj je da se uradi ono što za konkretnu pacijentkinju ima smisla.
Pitanja i odgovori
Da li je histeroskopija bolna?
Dijagnostička histeroskopija može izazvati nelagodnost ili grčeve slične menstrualnim bolovima. Kod nekih žena se radi bez anestezije, a kod drugih uz analgeziju ili kratkotrajnu sedaciju. Operativna histeroskopija se češće radi u anesteziji, zavisno od obima zahvata.
Da li je histeroskopija isto što i kiretaža?
Ne. Kod histeroskopije lekar direktno vidi unutrašnjost materice kamerom i interveniše ciljano. Kiretaža je drugačija procedura i ne pruža isti direktan vizuelni uvid u materičnu šupljinu.
Da li je histeroskopija obavezna pre IVF-a?
Ne. Ako je materična šupljina uredna na kvalitetnom ultrazvučnom pregledu i nema dodatnih razloga za sumnju na patologiju, histeroskopija nije automatski neophodna. Predlaže se onda kada postoji konkretna indikacija.
Šta je histeroskopska metroplastika?
To je operativna histeroskopska procedura kojom se kod pažljivo odabranih pacijentkinja koriguje dismorfična, sužena ili T-oblikovana materična šupljina. Cilj je da se postigne pravilniji oblik šupljine kada postoji jasno potvrđena anatomska promena i opravdan reproduktivni razlog za korekciju.
Da li se tokom histeroskopije može uzeti biopsija?
Da. Ako postoji sumnja na promenu endometrijuma ili potreba za dodatnom analizom, može se uzeti ciljana biopsija i poslati na histopatološki (HP) i/ili imunohistohemijski (IHH) pregled.
Da li se miom može ukloniti histeroskopski?
Submukozni miom, odnosno miom koji raste ka materičnoj šupljini, često se može ukloniti histeroskopski. Miomi koji se nalaze dublje u mišićnom zidu ili na spoljašnjoj strani materice zahtevaju drugačiju procenu i ne rešavaju se ovom metodom.
Da li histeroskopija garantuje uspešan embriotransfer?
Ne. Histeroskopija može pomoći da se otkrije i ukloni promena u materičnoj šupljini kada ona postoji. Ali uspeh embriotransfera zavisi i od kvaliteta embriona, godina pacijentkinje, endometrijuma, genetike, hormona i brojnih drugih faktora.
Autor: Prim dr sc med Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva
