IVF laboratorija – srce vantelesne oplodnje

Kada parovi započnu postupak vantelesne oplodnje (IVF), najveći deo pažnje prirodno je usmeren na konsultacije sa lekarom, hormonsku stimulaciju jajnika, aspiraciju jajnih ćelija i embriotransfer. Međutim, između ova dva ključna medicinska događaja postoji prostor koji većina pacijenata nikada ne vidi, a u kojem se odvijaju najvažniji dani razvoja budućeg embriona – embriološka laboratorija.

Upravo ovde, u strogo kontrolisanim uslovima, susreću se jajna ćelija i spermatozoid, dolazi do oplodnje, a zatim i do razvoja embriona tokom prvih nekoliko dana života. Rad embriološke laboratorije predstavlja spoj reproduktivne medicine, ćelijske biologije, savremene tehnologije i višegodišnjeg iskustva embriologa. Svaki postupak, svaka odluka i svaki detalj imaju jedan zajednički cilj – da embrionu obezbede najbolje moguće uslove za razvoj.

Iako se o embriološkoj laboratoriji među pacijentima često govori manje nego o drugim segmentima IVF postupka, njen značaj je izuzetan. Kvalitet laboratorijskih uslova, stručnost embriološkog tima i dosledna primena međunarodnih standarda predstavljaju važne faktore koji doprinose uspehu vantelesne oplodnje.

Embriološka ili IVF laboratorija je specijalizovana laboratorija namenjena radu sa reproduktivnim ćelijama i embrionima. Za razliku od kliničkih laboratorija u kojima se analiziraju uzorci krvi ili drugih telesnih tečnosti, u IVF laboratoriji radi se sa živim ćelijama koje su izuzetno osetljive na promene spoljašnje sredine.

Ovde se obavljaju gotovo svi laboratorijski koraci vantelesne oplodnje: prijem i identifikacija reproduktivnog materijala; pronalaženje i procena jajnih ćelija nakon aspiracije; laboratorijska obrada spermatozoida; izvođenje oplodnje klasičnom IVF ili ICSI metodom; kultivacija embriona; svakodnevna procena razvoja embriona; priprema embriona za transfer; krioprezervacija (vitrifikacija) embriona, jajnih ćelija i spermatozoida; odmrzavanje reproduktivnog materijala kada je potrebno. Svaki od ovih koraka izvodi se prema unapred definisanim procedurama, uz višestruku proveru identiteta pacijenata i kontinuiranu kontrolu kvaliteta rada.

Zašto su uslovi u laboratoriji toliko strogo kontrolisani?

Jedna od najvećih razlika između embriološke laboratorije i drugih medicinskih laboratorija jeste činjenica da embrioni ne mogu da se prilagode nepovoljnim uslovima sredine. U prirodnim okolnostima, oplodnja i prvi dani razvoja odvijaju se u jajovodima i materici, gde organizam žene obezbeđuje gotovo savršeno stabilno okruženje. Temperatura, koncentracija gasova, pH vrednost i sastav tečnosti neprestano se održavaju u veoma uskom opsegu. U laboratoriji embriolozi nastoje da što vernije reprodukuju upravo takve uslove. Temperatura u inkubatorima održava se na približno 37°C, što odgovara temperaturi ljudskog tela. Pored temperature, pažljivo se reguliše i koncentracija ugljen-dioksida, kiseonika i vlažnost vazduha. Posebni hranljivi medijumi obezbeđuju embrionima sve supstance koje su im potrebne tokom razvoja.

Čak i kratkotrajne promene temperature ili pH vrednosti mogu uticati na ćelijske procese. Zbog toga embriolozi nastoje da embrioni što kraće budu van inkubatora, a svi postupci izvode se brzo, precizno i po unapred definisanim protokolima.

Kvalitet vazduha – faktor o kojem pacijenti retko razmišljaju

Kada se govori o IVF laboratoriji, većina ljudi pomisli na mikroskope i inkubatore. Međutim, jedan od najvažnijih faktora uspešnog rada jeste – vazduh. Embrioni su izuzetno osetljivi na
mikroskopske čestice prašine, bakterije, gljivice, ali i isparljiva organska jedinjenja (VOC) koja mogu poticati iz boja, plastike, sredstava za čišćenje ili nameštaja. Zbog toga savremene
embriološke laboratorije koriste višestepene sisteme filtracije vazduha sa HEPA filterima i dodatnim sistemima za uklanjanje hemijskih zagađivača. Vazduh se neprekidno filtrira, a pritisak u prostorijama pažljivo kontroliše kako bi se sprečio ulazak spoljašnjih nečistoća. Za pacijente su ovi sistemi gotovo nevidljivi, ali upravo oni predstavljaju jedan od temelja stabilnog laboratorijskog okruženja.

Embriološka laboratorija nije samo jedna prostorija

Kada pacijenti zamišljaju IVF laboratoriju, često pomisle na jednu prostoriju sa mikroskopima. U stvarnosti, savremene laboratorije sastoje se od više funkcionalnih celina. Postoji prostor za obradu spermatozoida, deo namenjen radu sa jajnim ćelijama i embrionima, prostorija sa inkubatorima, deo za krioprezervaciju i skladištenje zamrznutog materijala, kao i prostorije za
pripremu laboratorijskih medijuma i kontrolu kvaliteta. Kretanje osoblja unutar laboratorije strogo je definisano kako bi se smanjila mogućnost kontaminacije. U mnogim centrima embriolozi koriste posebnu laboratorijsku odeću, obuću i zaštitnu opremu koja se ne koristi izvan laboratorijskog prostora.

Ko radi u embriološkoj laboratoriji?

Najvažniji član laboratorijskog tima jeste embriolog. Embriolog je stručnjak iz oblasti biologije, embriologije ili biomedicinskih nauka koji je prošao dodatnu edukaciju iz humane reprodukcije. Njegov posao zahteva spoj naučnog znanja, manuelne preciznosti i velikog iskustva. Jedan embriolog tokom dana može pronaći jajne ćelije nakon aspiracije, pripremiti uzorak sperme, izvesti ICSI postupak, procenjivati razvoj embriona, zamrzavati blastociste i pripremati embrione za transfer. Svaki od ovih zadataka zahteva maksimalnu koncentraciju, jer se radi sa ćelijama koje predstavljaju jedinstvenu mogućnost za ostvarenje trudnoće. Pored embriologa, u laboratoriji rade i laboratorijski tehničari, stručnjaci za kontrolu kvaliteta i drugi članovi tima koji zajedno obezbeđuju nesmetano funkcionisanje laboratorije.