'/%3E%3C/svg%3E){kind=small}
Bolovanje i prava zaposlene tokom vantelesne oplodnje: šta vam po zakonu pripada
Bolovanje i prava zaposlene tokom vantelesne oplodnje: šta vam po zakonu pripada
Postoji deo postupka vantelesne oplodnje o kome se u ordinaciji govori premalo, a koji pacijentkinje muči gotovo jednako kao i sam postupak.
To je posao.
Kako izaći sa posla na folikulometriju. Šta reći kada se traži opravdanje. Da li otvoriti bolovanje ili potrošiti godišnji odmor. Koliko će se izgubiti na plati. I ono najosetljivije — da li šef sme da sazna zašto ste odsutni.
Ova pitanja nisu sporedna. Kod velikog broja žena strah od posledica na poslu utiče na to kada će ući u postupak, pa i da li će uopšte ući. Zato smatramo da o njima treba govoriti otvoreno i konkretno.
U tekstu koji sledi izlažemo kako to izgleda po važećim propisima u Srbiji. Odmah da napomenemo: ovo je informativni pregled, a ne pravni savet. Za konkretnu situaciju uvek proverite sa svojom filijalom RFZO, sa izabranim lekarom i, kada je potrebno, sa pravnikom.
Da li imam pravo na bolovanje zbog vantelesne oplodnje?
Da.
Lečenje neplodnosti, uključujući i postupak vantelesne oplodnje, tretira se kao privremena sprečenost za rad usled bolesti van rada. To znači da je to redovan medicinski osnov za otvaranje bolovanja, isti kao i svaki drugi.
Bolovanje otvara izabrani lekar. Prvih šezdeset dana sprečenosti za rad utvrđuje izabrani lekar, a nakon toga o dužini odsustva odlučuje lekarska komisija RFZO.
Nemate obavezu da uzmete godišnji odmor umesto bolovanja. To se u praksi često predlaže i mnoge žene tako urade, ali to je vaš izbor, a ne pravilo.
Koliko iznosi naknada i ko je isplaćuje?
Ovo je deo koji najviše iznenadi.
Za bolovanje zbog bolesti van rada — a lečenje neplodnosti spada u tu kategoriju naknada iznosi 65 odsto zarade.Puna zarada se, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, isplaćuje samo u četiri slučaja: kod povrede na radu i profesionalne bolesti, kod bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, kod dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, i kod nege teško obolelog deteta.
Postupak vantelesne oplodnje nije među njima. Trudnoća koja iz njega nastane jeste — ali tek kada trudnoća postoji.
Ko isplaćuje: prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a od 31. dana RFZO preko matične filijale.
Dva praktična detalja koja vredi znati. Naknada ne može biti niža od minimalne zarade — ako primate minimalac, dobijate ceo iznos, a ne 65 odsto od njega. Obračun se radi prema proseku zarade u prethodna tri meseca. I još jedno upozorenje iz prakse: RFZO ne može isplatiti naknadu ako poslodavac nije uplatio doprinose, što ume da bude problem kod poslodavaca koji kasne sa obavezama.
Da li poslodavac mora da zna zašto sam na bolovanju?
Ne.
Poslodavac ima pravo da zna da ste odsutni iz zdravstvenih razloga i da za to postoji potvrda izabranog lekara. Dijagnoza nije podatak koji mu se dostavlja — ona ostaje između vas i lekara.
Ovo naglašavam jer se pacijentkinje često plaše da će informacija o lečenju neplodnosti stići do poslodavca i uticati na njihov položaj, napredovanje ili produženje ugovora. Taj strah je razumljiv, ali sam podatak o dijagnozi nije nešto što poslodavac dobija.
Od 2026. godine postupak se odvija kroz sistem elektronskog bolovanja, bez fizičkog donošenja potvrda i doznaka poslodavcu. Komunikacija između izabranog lekara, poslodavca i RFZO je elektronska.
Ono što jeste vaša obaveza: da u roku od tri dana obavestite poslodavca o sprečenosti za rad.
Koliko dana bolovanja je realno potrebno?
Ne postoji propisan broj dana za VTO postupak — dužinu procenjuje lekar prema vašem stanju i toku postupka.
U praksi se potrebe grupišu oko nekoliko tačaka.
Tokom stimulacije uglavnom nije neophodno odsustvo sa posla u kontinuitetu, ali jesu potrebni izlasci na kontrole, i to nekoliko puta u deset do dvanaest dana.
Dan aspiracije zahteva odsustvo, jer se izvodi uz anesteziju. Uobičajen je i dan odmora nakon toga.
Dan transfera zahteva odsustvo, mada je sam postupak kratak.
Period nakon transfera je individualan. Ne postoji medicinska preporuka o strogom mirovanju — naprotiv, uobičajena aktivnost je dozvoljena kod velike većine pacijentkinja. Ali psihički je to zahtevan period i mnoge žene procene da im je lakše da ga provedu van radnog pritiska.
Kod komplikacija, pre svega kod hiperstimulacije jajnika, bolovanje je medicinski neophodno i njegova dužina zavisi od stanja.
Kako se bolovanje za VTO povezuje sa trudničkim bolovanjem?
Ovo pitanje dolazi često i odgovor nije intuitivan.
Bolovanje zbog lečenja neplodnosti i bolovanje zbog održavanja trudnoće nisu isti osnov i ne isplaćuju se isto — prvo po stopi od 65 odsto, drugo u punom iznosu.
Pravila o povezivanju dana sprečenosti za rad su tehnička i zavise od toga koliko je vremena proteklo između dva perioda i da li se radi o istom ili različitom osnovu. Praktično: ako trudnoća bude potvrđena i nastavi se bolovanje po osnovu održavanja trudnoće, menja se i osnov i visina naknade.
Ovo je tačka na kojoj savetujem da se konkretna situacija proveri direktno sa matičnom filijalom RFZO ili sa računovodstvom poslodavca, jer detalji ume da budu specifični.
Šta ako sam preduzetnica ili radim po ugovoru?
Položaj nije isti kao kod zaposlenih na neodređeno.
Preduzetnice ostvaruju prava po osnovu sopstvenih uplaćenih doprinosa i u praksi trpe veći administrativni i finansijski pritisak, jer odsustvo sa rada za njih po pravilu znači i direktan prekid prihoda.
Žene angažovane po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima ili po ugovoru o delu nemaju isti obim prava kao zaposlene.
Ako ste u nekoj od ovih kategorija, planirajte postupak i finansijski, i proverite unapred šta konkretno možete da ostvarite. To nije prijatan razgovor, ali je bolji od neprijatnog iznenađenja.
Da li moram da kažem poslodavcu da idem na VTO?
Ne morate.
Nemate obavezu da otkrijete dijagnozu. Kod nekih poslodavaca otvoren razgovor donese razumevanje i fleksibilnost oko rasporeda. Kod drugih donese pritisak, komentare i osećaj izloženosti.
Vi najbolje znate u kojoj ste sredini.
Ako se odlučite da kažete, nemate obavezu da ulazite u detalje. Rečenica poput „u narednih mesec dana imam medicinski postupak koji zahteva jutarnje preglede“ potpuno je dovoljna.
Ako se odlučite da ne kažete, imate na to puno pravo i ne dugujete nikome objašnjenje.
Nekoliko praktičnih saveta iz prakse
Informišite se o samom postupku: VTO se odvija u nekoliko faza koje nisu podjednako zahtevne. Najzahtevniji period je od 5-6 dana stimulacije do momenta embriotransfera.
Ne trošite ceo godišnji odmor na stimulaciju. Ostavite dane za period oko aspiracije i transfera, i po mogućstvu nešto za slučaj da postupak ne uspe. Taj deo se najčešće zaboravi, a najviše zatreba.
Ne planirajte važne poslovne obaveze za period čekanja. Ne zato što biste bili nesposobni za rad, nego zato što je koncentracija u tim danima objektivno drugačija.
Sačuvajte svu dokumentaciju. Otpusne liste, izveštaje, potvrde. Zatrebaju za refundacije, za buduće postupke i za komunikaciju sa RFZO.
Zašto o ovome uopšte pišem
Zato što je odsustvo ove teme deo problema.
Žena koja ulazi u postupak vantelesne oplodnje po pravilu ne dobije nijednu informaciju o svojim radnim pravima. Sazna ih usput, od drugih pacijentkinja, na forumima, ili tek kada joj stigne obračun zarade.
Postupak vantelesne oplodnje traje nedeljama, zahteva izlaske sa posla u tačno određeno vreme i odvija se u tišini, jer žena najčešće ne želi da o tome govori na radnom mestu. Ta kombinacija stvara pritisak koji nema veze sa medicinom, a ume da bude teži od same terapije.
Zato smatramo da je deo našeg posla i to — da vam kažemo šta vas čeka izvan ordinacije, a ne samo unutar nje.
Ako razmišljate o vantelesnoj oplodnji i želite da upoznate Embrave tim, zakažite prvi razgovor.
Na kraju
Vaš postupak je medicinski postupak, ne privatni hir koji treba skrivati i za koji se treba izvinjavati.
Imate pravo na bolovanje. Imate pravo da vaša dijagnoza ostane poverljiva. Imate pravo da planirate i tražite termine koji vam odgovaraju.
Ako vam u organizaciji postupka oko posla treba pomoć — recite nam. Mnogo toga se može isplanirati unapred, a to je često razlika između postupka koji se izdrži i postupka koji iscrpi.
_______________
Embrave IVF tim
Napomena: tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Propisi se menjaju — za svoju konkretnu situaciju proverite aktuelne informacije kod matične filijale RFZO i izabranog lekara.
Pitanja i odgovori
Da li mi poslodavac može otkazati ugovor zbog bolovanja?
Bolovanje samo po sebi nije zakonit osnov za otkaz. Ako smatrate da je vaš položaj ugrožen zbog odsustva, obratite se inspekciji rada ili pravniku.
Koliko dugo bolovanje može da traje?
Zakon ne propisuje apsolutni maksimum — sve dok postoji medicinska indikacija. Postoje, međutim, kontrolne tačke: nakon prvih 30 dana lekarska komisija RFZO periodično ocenjuje opravdanost daljeg bolovanja.
Mogu li da radim od kuće umesto da otvorim bolovanje?
Ako priroda posla to dozvoljava i poslodavac pristane, to je često najpraktičnije rešenje, naročito u danima oko transfera.
Da li se dani provedeni na bolovanju oduzimaju od godišnjeg odmora?
Ne. To su različiti osnovi odsustva.
Šta ako poslodavac ne isplati naknadu za prvih 30 dana?
Obratite se inspekciji rada. Isplata naknade za prvih 30 dana je zakonska obaveza poslodavca.
Autor: Prim dr sc med Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva
