Muški infertilitet: Šta sve treba da znate o uzrocima, stilu života i dijagnozama
Muški infertilitet: Šta sve treba da znate o uzrocima, stilu života i dijagnozama
Kada se govori o planiranju porodice i poteškoćama sa začećem, često je u društvu pažnja usmerava ka ženama.
Međutim, savremena nauka i statistika govore nešto sasvim drugačije.
Borba sa infertilitetom je zajednički izazov, a statistika pokazuje da se čak 15% parova širom sveta suočava sa ovim problemom.
U tim bazičnim brojevima, takozvani „muški faktor“ čini 20% od ukupnih slučajeva infertiliteta, dok u kombinaciji sa ženskim faktorom taj procenat je veći.
Dobra vest je da napredak embriologije i medicine danas omogućava rano otkrivanje uzroka i uspešno lečenje infertiliteta.
U ovom tekstu proći ćemo kroz ključne aspekte muškog infertiliteta – od svakodnevnih navika do genetike i analize uzorka semena (spermograma).
Šta je zapravo infertilitet?
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), infertilitet se definiše kao nemogućnost postizanja trudnoće nakon 12 ili više meseci redovnih i nezaštićenih seksualnih odnosa.
Infertilitet može biti:
Primarni: kada do trudnoće nikada ranije nije došlo
Sekundarni: kada par ne može ponovo da ostvari začeće, iako su prethodno imali uspešnu trudnoću.
Iako kod čak 30% muškaraca uzrok infertiliteta ostaje nepoznat (idiopatski infertilitet), moderna dijagnostika uspešno pronalazi odgovore kod većine.
Stil života i spoljašnji faktori: Ono na šta možemo da utičemo
Pre nego što se pređe na komplikovane medicinske analize, važno je osvrnuti se na svakodnevne navike. Naša sredina i životni stil imaju direktan uticaj na kvalitet i brojnost gameta (jajnih ćelija i spermatozoida).
Sledeći faktori značajno povećavaju rizik od infertiliteta:
Pušenje i alkohol:
prekomerni unos toksina direktno urušava spermatogenezu (proces stvaranja spermatozoida).
Gojaznost i nezdrava ishrana:
višak kilograma remeti hormonski balans koji je ključan za plodnost.
Stres i nedostatak fizičke aktivnosti:
savremeni tempo života i hronični stres smanjuju nivo testosterona.
Hemijski i fizički zagađivači:
izloženost toksinima na radnom mestu, zračenju ili prekomernoj toploti takođe šteti spermatozoidima.
Suplementi i lekovi:
poseban rizik predstavlja zloupotreba anaboličkih steroida u sportu, koji mogu ozbiljno i trajno ugroziti reproduktivno zdravlje.
Prvi i najvažniji korak: Šta nam otkriva analiza uzorka semena- spermogram?
Kada par odluči da potraži pomoć, evaluacija muškog zdravlja počinje detaljnom anamnezom, pregledom i analizom uzorka semena (spermogram).
Spermogram je bazična analiza semena koja se radi nakon apstinencije od 2 do 5 dana.
Analiza uzorka semena¬- spermogram, obuhvata makroskopsku i mikroskopsku analizu semena.
Makroskopske karakteristike semena koje ispitujemo su:
• zapremina uzorka semena;
• vreme trajanja likvefakcije;
• izgled datok uzorka semena.
Mikroskopske karakteristike uzorka semena određujemo u Maklerovoj komori (komora koja sadrži mrežicu od 100 kvadratića, 10×10, dubine 10 mikrona) posmatratranjem, brojanjem i analiziranjem pomoću svetlosnog mikroskopa,
izuzev morfoloških karakteristika, koje određujemo pomoću morfo slajda, i testa vitalnosti, koji izvodimo bojenjem eozin- nigrozinom.
Mikroskopske karakteristike semena su:
• koncentracija (broj) spermatozoida x10₆ u mL;
• ukupan broj spermatozoida u ejakulatu;
• vitalnost;
• pokretljivost spermatozoida;
• morfologija spermatozoida.
Svetska zdravstvena organizacija je postavila jasne referentne vrednosti koje jedna uredna analiza treba da zadovolji:
Zapremina ejakulata: najmanje 1,4 ml
Koncentracija spermatozoida: najmanje 16 miliona po mililitru
Ukupan broj spermatozoida: minimalno 39 miliona u celom ejakulatu
Ukupna pokretljivost: miminalno 42% (od čega progresivno pokretnih treba da bude bar 30%)
Morfologija: najmanje 4% spermatozoida mora imati normalne morfološke karakteristike.
Kratak vodič kroz dijagnoze na osnovu rezultata analize semena
Kada stignu rezultati spermograma, pacijenti se često susreću sa novim medicinskim terminima koji mogu zvučati zastrašujuće.
Evo šta oni zapravo znače:
Normoozoospermija: sve vrednosti su u granicama normale;
Oligozoospermija: koncentracija spermatozoida u ml zapremine je ispod referentnih vrednosti;
Astenozoospermija: smanjen procenat pokretnih spermatozoida;
Teratozoospermija: smanjeni procenat morfološki ispravnih formi spermatozoida;
Oligoastenoteratozoospermija: smanjena koncentracija, pokretljivost i procenat morfološki ispravnih formi spermatozoida;
Azoospermija: potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu;
Aspermija: potpuno odsustvo ejakulata.
Ukoliko ni nakon centrifugiranja u sedimentu ispitivanog semena nisu identifikovani spermatozoidi, savetuje se hirurški put dobijanja spermatozoida diektno iz testisa ili epididimisa (TESA/TESE- aspiracija/ekstrakcija iz testisa, MESA- mikrohirurška aspiracija iz epididimisa, PESA- perkutana aspiracija iz epididimisa).
Kada je uzrok u genima?
Ukoliko standardne metode ne daju jasne odgovore ili ukoliko se uoče neki teški oblici smanjenog broja spermatozoida, lekar će predložiti genetičko testiranje.
Oko 5% infertilnh muškaraca ima neku vrstu hromozomske abnormalnosti, a taj procenat se povećava na preko 15% kod muškaraca sa dijagnoom azoospernmije.
Najčešći genetički problemi se mogu pokazati analizom kariotipa vezani..Pravovremena genetička analiza je ključna, kako za razumevanje uzroka infertiliteta, tako i za procenu rizika prenošenja na potomstvo, prethodno dijagnostifikovane genetičke abnormalnosti.
Moć biomedicinski potpomognute oplodnje
Važno je naglasiti da lošiji rezultat spermograma ili genetički faktor ne znače da je ostvarivnje roditeljstva nemoguće.
Kroz postupke kao što su konvencionalna oplodnja (cIVF) i intracitoplazmatična injekcija spermatozoida (ICSI), metoda, gde se pod mikroskopom bira jedan, najbolji i najvitalniji spermatozoid i direktno injektira u jajnu ćeliju, embriolozi uspešno rešavaju problem čak i kod težih oblika muškog infertiliteta (smanjena koncentracija, smanjena pokretljivost, smanjen broj morfološki ispravnih formi spermatozida).
Prvi korak ka rešavanju je uvek otvoren razgovor i pravovremena dijagnostika. Promena životnih navika, uz podršku biomedicinski potpomognute oplodnje, danas otvara vrata roditeljstva milionima parova širom sveta.
Autori: Aleksandra Marković, Master reproduktivni biolog, embriolog i Prim dr sc med Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva
Više o dr Aleksandar Dobrosavljević
Više o Aleksandri Marković
