Koliko traje proces vantelesne oplodnje
Koliko traje proces vantelesne oplodnje: od prvog pregleda do transfera embriona
Jedno od prvih pitanja koje pacijenti postavljaju kada počnu da razmišljaju o vantelesnoj oplodnji je vrlo jednostavno:
Koliko sve to traje?
Iza tog pitanja obično stoji potreba da se razume koliko dugo će trajati neizvesnost, koliko će biti pregleda, terapije, čekanja i važnih datuma.
Odgovor nije isti za svaki par.
Kod nekih pacijenata, kada su analize već urađene i nema potrebe za dodatnim lečenjem ili procedurama, od početka stimulacije do transfera embriona može proći oko dve do tri nedelje. Međutim, kada se u obzir uzmu prvi pregled, pripremne analize, eventualno dodatno ispitivanje, planiranje terapije i mogućnost zamrzavanja embriona, ceo put često traje više nedelja ili nekoliko meseci.
Zato je važno da se vantelesna oplodnja razume i objasni pacijentima. Ona je proces koji ima svoj redosled, svoju logiku i svoj ritam.
Iako je svaki ciklus individualan, postoje koraci kroz koje većina pacijenata prolazi.
Prvi pregled: mesto na kojem proces zaista počinje
Za mnoge parove, prvi razgovor o vantelesnoj oplodnji je važan trenutak.
Nekada mu prethode meseci pokušavanja, neuspešne inseminacije, operacije, lečenje endometrioze, neredovni ciklusi, loš spermogram ili prethodni VTO postupci. Nekada par dolazi već sa velikom količinom medicinske dokumentacije. Nekada dolazi sa vrlo malo nalaza, ali sa osećajem da vreme prolazi brže nego što bi želeli.
Na prvom pregledu ne donosi se odluka samo o tome da li će se raditi VTO. Cilj je da se razume cela slika.
Razgovara se o trajanju pokušavanja trudnoće, menstrualnim ciklusima, prethodnim trudnoćama, pobačajima, operacijama, endometriozi, infekcijama, hroničnim bolestima, terapiji koju pacijentkinja koristi i eventualnim prethodnim postupcima lečenja.
Jednako je važno da se od početka proceni i muški partner. U reproduktivnoj medicini ne posmatramo samo jedan nalaz ili jednu osobu. Posmatramo par.
Prvi pregled je ujedno i trenutak u kojem se pravi realan vremenski plan.
Za neke pacijente, ako su nalazi sveži i ako ultrazvučni pregled ne pokazuje potrebu za dodatnim procedurama, postupak može biti planiran već u narednom menstrualnom ciklusu.
Za druge će biti potrebno više vremena. Ponekad treba ponoviti hormonske analize, uraditi mikrobiološke briseve, proceniti materičnu šupljinu, uraditi spermogram ili dodatnu andrološku obradu. Nekada je potrebno prethodno lečiti infekciju, regulisati funkciju štitaste žlezde, ukloniti polip, rešiti hidrosalpinks ili napraviti drugačiju strategiju lečenja.
To nije odlaganje procesa.
To je njegov početak.
Priprema za VTO: nekoliko dana, jedan ciklus ili više meseci
Priprema za VTO nije uvek iste dužine.
Kod para koji već ima uredno urađene analize, svež spermogram, aktuelne briseve i jasan ultrazvučni nalaz, priprema može biti relativno kratka. U takvim situacijama, posle prvog pregleda i dogovora o protokolu, često se samo sačeka početak narednog ciklusa.
Međutim, realnost je često složenija.
Neka pacijentkinja će doći sa hormonskim nalazima koji su stariji. Neka će imati AMH koji treba ponoviti ili ultrazvučni nalaz koji zahteva dodatno objašnjenje. Nekada je potrebno videti kako izgleda materica u određenom delu ciklusa. Nekada se radi histeroskopija, HyCoSy ili druga procedura koja može promeniti plan lečenja.
Kod muškog partnera, spermogram je često prvi važan korak. Ukoliko je nalaz značajno izmenjen, može biti potrebno njegovo ponavljanje, spermokultura, dodatna hormonska obrada, urološki ili androloški pregled.
Dobra priprema ne znači da se radi što više analiza.
Ona znači da se urade one analize koje su zaista važne za konkretan par.
Cilj nije da pacijenti provedu mesece u krugu ispitivanja bez jasnog pravca. Cilj je da se dobiju informacije koje menjaju odluku, utiču na izbor terapije ili povećavaju bezbednost postupka.
Početak stimulacije: dan kada ciklus postaje konkretan
Kada je plan napravljen, postupak najčešće počinje sa početkom menstrualnog ciklusa, drugog ili trećeg dana.
Pre samog uvođenja terapije obično se radi početni ultrazvučni pregled. Njegov cilj je da se proceni izgled jajnika, broj dostupnih antralnih folikula, prisustvo eventualnih cista i stanje endometrijuma.
Nakon toga počinje stimulacija jajnika.
Cilj stimulacije nije da telo „radi više nego što može“. Cilj je da se u jednom ciklusu omogući sazrevanje većeg broja folikula nego što bi se razvilo prirodnim putem.
Terapija se najčešće primenjuje u obliku potkožnih injekcija. Doza i kombinacija lekova zavise od godina pacijentkinje, AMH vrednosti, broja antralnih folikula, telesne mase, prethodnog odgovora na stimulaciju i celokupne reproduktivne istorije.
Sama stimulacija najčešće traje između osam i dvanaest dana.
Kod nekih pacijentkinja može trajati kraće, kod drugih nešto duže. Nijedan odgovor jajnika nije potpuno isti, čak ni kod iste pacijentkinje u različitim ciklusima.
Zato se tokom stimulacije rade redovne kontrole.
Kontrole tokom stimulacije: nekoliko važnih dana u kratkom periodu
Tokom stimulacije pacijentkinja obično dolazi na ultrazvučne kontrole na svaka dva do tri dana, a po potrebi i češće.
Na kontrolama se prati rast folikula, izgled endometrijuma i, kada je potrebno, rade se hormonske analize.
Ovo je važan deo postupka jer terapija ne ostaje uvek ista od prvog do poslednjeg dana. Ponekad je potrebno korigovati dozu. Ponekad se dodaje antagonist kako bi se sprečila prerana ovulacija. Ponekad se proceni da odgovor jajnika zahteva oprezniji pristup.
Kontrole ne služe samo da se „prebroje folikuli“.
One su način da se postupak vodi u pravom trenutku.
Kada folikuli dostignu odgovarajuću veličinu, najčešće 17 ili 18 mm, i kada lekar proceni da je vreme za završni korak, daje se takozvana završna injekcija — među pacijentima često poznata kao „STOP“ injekcija.
Njen zadatak je da omogući završno sazrevanje jajnih ćelija pre aspiracije.
Vreme davanja ove terapije je izuzetno važno. Aspiracija se obično planira približno 34 do 38 sati nakon završne injekcije, jer se postupak mora izvesti u precizno određenom periodu.
Aspiracija jajnih ćelija: kraća procedura, važan dan
Aspiracija jajnih ćelija predstavlja završetak stimulacione faze.
Za mnoge pacijentkinje to je dan o kojem su najviše razmišljale u prethodnih desetak dana. Do tada je već bilo više kontrola, više brojeva, više pitanja o tome koliko ima folikula i šta se može očekivati.
Sama procedura se radi transvaginalno, pod kontrolom ultrazvuka, najčešće u kratkotrajnoj intravenskoj anesteziji ili sedaciji.
Tokom aspiracije, lekar tankom iglom pristupa folikulima i prikuplja folikularnu tečnost. U laboratoriji se zatim traže jajne ćelije.
Važno je razumeti da broj folikula nije isto što i broj dobijenih jajnih ćelija.
Nije svaki folikul garancija da će u njemu biti jajna ćelija. Nije svaka dobijena jajna ćelija zrela. Nije svaka zrela jajna ćelija oplođena. I neće se svaka oplođena jajna ćelija, odnosno embrion razvijati do faze pogodne za transfer ili zamrzavanje.
To nije znak da je postupak „krenuo loše“.
To je biologija reprodukcije.
Sama aspiracija obično traje petnaest, dvadeset minuta do pola sata, nakon čega pacijentkinja ostaje kratko pod nadzorom. Istog dana je uobičajeno da se savetuje mirniji ritam, odmor i praćenje preporuka tima.
Šta se dešava posle aspiracije?
Dok se pacijentkinja oporavlja nakon aspiracije, u embriološkoj laboratoriji počinje naredni deo postupka.
Istog dana se obrađuje dati uzorak spermatozoida. U zavisnosti od indikacije, oplodnja se radi klasičnom IVF metodom ili ICSI postupkom, u kojem se jedan odabrani spermatozoid ubrizgava direktno u zrelu jajnu ćeliju.
Prve informacije o oplodnji obično stižu narednog dana.
Nakon toga počinje praćenje razvoja embriona.
Ne razvijaju se svi embrioni jednako. Neki nastave razvoj pravilno, neki uspore, neki stanu u ranijoj fazi. Zato se embriologija ne svodi samo na broj oplođenih jajnih ćelija, već na praćenje razvojnog potencijala tokom narednih dana.
U zavisnosti od plana lečenja, transfer embriona se može raditi u ranijoj fazi razvoja, najčešće trećeg dana, ili u fazi blastociste, najčešće petog dana nakon oplodnje.
Svež embriotransfer se, uobičajeno, obavlja trećeg do pet dana posle oplodnje.
Transfer embriona: nekoliko minuta posle više nedelja pripreme
Za mnoge pacijentkinje, dan transfera je najemotivniji deo postupka.
Posle stimulacije, injekcija, kontrola, aspiracije i dana u kojima se prati razvoj embriona, dolazi trenutak u kojem se odabrani embrion vraća u matericu.
Sam postupak je obično kratak.
Embrion se, uz pomoć tankog i mekog katetera, pažljivo prenosi u matericu, najčešće pod ultrazvučnom kontrolom. U velikom broju slučajeva postupak ne zahteva anesteziju i nije bolan, mada pojedine pacijentkinje mogu osetiti kratkotrajnu neprijatnost.
Odluka o broju embriona za transfer donosi se individualno.
Ona zavisi od godina, razvojne faze i kvaliteta embriona, prethodnih pokušaja, medicinske istorije i procene rizika. Savremeni pristup teži ne samo postizanju trudnoće, već i bezbednoj trudnoći, zbog čega se u odgovarajućim slučajevima prednost daje transferu jednog embriona.
Nakon transfera, pacijentkinja nastavlja terapiju koju je dobila kao podršku lutealnoj fazi.
Počinje period čekanja.
Šta ako se transfer ne radi u istom ciklusu?
Važno je da pacijenti znaju da aspiracija jajnih ćelija ne mora uvek biti praćena svežim transferom.
Ponekad je najbolje da se svi embrioni zamrznu, a da se transfer planira u narednom ciklusu.
Razlozi mogu biti različiti.
Nekada se proceni da je rizik od sindroma hiperstimulacije jajnika veći. Nekada endometrijum nije optimalan za transfer u tom ciklusu. Nekada se radi genetsko testiranje embriona. Nekada je potrebno dodatno vreme za pripremu materice ili se transfer planira u prirodnom ili hormonski pripremljenom ciklusu.
U takvim situacijama aspiracija i embriotransfer nisu u istom mesecu.
To ne znači da je postupak prekinut ili da se „nešto nije dobro završilo“. To znači da se jedan VTO ciklus vodi u dve različite faze: prvo se dobijaju i zamrzavaju embrioni, a zatim se u odgovarajućem trenutku radi transfer zamrznutog embriona.
Pristup „freeze-all“ može biti medicinski opravdan u određenim situacijama, posebno kada je potrebno smanjiti rizik od hiperstimulacije jajnika.
Tri realna vremenska okvira
Iako svaki postupak ima svoj tok, pacijentima često pomaže da proces zamisle kroz tri najčešća scenarija.
Prvi scenario: analize su već urađene, nema potrebe za dodatnim procedurama i radi se svež transfer. U tom slučaju, od početka menstruacije do transfera obično može proći oko dve do tri nedelje.
Drugi scenario: potrebno je dopuniti analize, ponoviti nalaze, lečiti infekciju, uraditi histeroskopiju ili rešiti neki drugi nalaz pre početka postupka. Tada put od prvog pregleda do transfera često traje nekoliko meseci.
Treći scenario: radi se aspiracija i zamrzavanje embriona, a transfer se planira u narednom ciklusu. U tom slučaju, postupak se prirodno produžava, ali se dobija mogućnost da se transfer radi u trenutku koji je medicinski najprikladniji.
Nijedan od ovih scenarija nije automatski bolji ili lošiji.
Najbolji je onaj koji je pravilno izabran za konkretnu pacijentkinju i konkretan par.
Zašto je važno ne porediti svoj postupak sa tuđim?
U VTO procesu je vrlo lako upoređivati se sa drugima.
Neko je imao samo dve kontrole. Neko je imao šest. Neko je dobio transfer trećeg dana. Neko petog. Neko je imao svež transfer. Neko je sve embrione zamrzavao. Neko je u jednom ciklusu dobio više jajnih ćelija, neko manje.
Ali dobar VTO postupak nije onaj koji liči na tuđi.
Dobar postupak je onaj koji ima jasan medicinski razlog.
Duži proces ne znači nužno da je nešto pošlo loše. Kraći proces ne znači automatski da je jednostavniji ili bolji. Kod jednog para je najvažnije da se ne gubi vreme, kod drugog je najvažnije da se prvo reši konkretan medicinski problem, a kod trećeg da se pažljivo planira svaki korak zbog prethodnih iskustava.
Vantelesna oplodnja nije trka.
Ona je proces u kojem je važno da svaki korak bude urađen u pravo vreme.
Od prvog pregleda do transfera: koliko zaista treba da računate?
Najrealniji odgovor je sledeći:
Sama stimulacija jajnika najčešće traje oko osam do dvanaest dana. Posle toga slede aspiracija, embriološka faza od nekoliko dana i svež transfer, ako je on planiran.
Ali kada se govori o celom putu od prvog pregleda do transfera, potrebno je računati i vreme za pripremu.
Kod nekih parova taj put može biti relativno brz. Kod drugih će trajati duže, jer je potrebno da se prvo razjasni uzrok problema, završe analize, uradi procedura ili prilagodi terapija.
Najvažnije je da pacijent ne ostane sa utiskom da samo čeka.
I kada se rade analize, i kada se planira ciklus, i kada se prati odgovor na terapiju, proces se kreće napred.
Korak po korak.
Sa jasnim ciljem: da se svaka odluka donese u trenutku u kojem ima najviše smisla.
Bitno je da pacijent u svakom trenutku bude informisan o tome zbog čega se određena procedura radi i zašto baš u tom trenutku kako bi lakše prošao kroz čitavu proceduru.
Pitanja i odgovori
Toggle title
Toggle content goes here, click edit button to change this text.