Zašto embrioni prestaju da se razvijaju?
Zašto embrioni prestaju da se razvijaju?
Jedan od najtežih telefonskih poziva koje pacijenti mogu da dobiju tokom postupka vantelesne oplodnje jeste obaveštenje da se embrioni nisu razvili do blastociste ili da je njihov razvoj
zaustavljen. Za mnoge pacijente to predstavlja veliko razočaranje, posebno nakon dana ili nedelja iščekivanja, hormonske stimulacije, aspiracije jajnih ćelija i uspešne oplodnje. U takvim trenucima prirodno je da se jave brojna pitanja. Zašto je razvoj stao? Da li je problem u jajnim ćelijama ili spermatozoidima? Da li je nešto moglo da se uradi drugačije? Da li je laboratorija napravila grešku? Odgovor na ova pitanja retko je jednostavan. Razvoj embriona je jedan od najsloženijih bioloških procesa u ljudskom organizmu. Čak i u idealnim laboratorijskim uslovima, ne razvijaju se svi embrioni do stadijuma blastociste. Zapravo, određeni broj embriona prirodno prestane da se razvija i to nije karakteristično samo za vantelesnu oplodnju – isti proces odvija se i tokom prirodnog začeća, samo što tada ostaje nevidljiv. Razumevanje razloga zbog kojih embrioni prestaju da se razvijaju može pomoći pacijentima da realnije sagledaju šta se dešava u embriološkoj laboratoriji i zašto se svaki IVF ciklus razlikuje. Razvoj embriona nije linearan process. Kada embriolog potvrdi da je došlo do oplodnje, to ne znači da će se svaki embrion uspešno razviti do blastociste. Oplodnja predstavlja tek prvi korak.
Nakon spajanja jajne ćelije i spermatozoida, embrion mora da prođe kroz niz veoma složenih događaja:
- pravilno spajanje genetičkog materijala oba roditelja;
- prve ćelijske deobe;
- aktivaciju sopstvenog genoma;
- formiranje morule;
- razvoj blastociste;
- pripremu za implantaciju.
Na svakom od ovih koraka mogu se javiti biološki problemi koji zaustavljaju dalji razvoj. Prirodna selekcija počinje veoma rano. Jedna od najvažnijih činjenica koju pacijenti treba da znaju jeste da priroda već u prvim danima razvoja vrši intenzivnu selekciju embriona. To nije specifičnost IVF-a. Procenjuje se da značajan procenat prirodno začetih embriona nikada ne dovede do klinički prepoznatljive trudnoće. Mnogi prestanu da se razvijaju pre implantacije ili neposredno nakon nje. Kod prirodnog začeća žena za ove događaje najčešće nikada ne sazna. Tokom IVF-a embriolozi svakodnevno prate razvoj embriona, pa se proces koji je inače skriven odvija „pred očima“ stručnog tima.
Iako se često govori o kvalitetu embriona, njegov razvoj u velikoj meri zavisi od kvaliteta jajne ćelije. Jajna ćelija je najveća ćelija ljudskog organizma. Ona ne prenosi samo polovinu genetičkog materijala, već i gotovo sve ćelijske strukture koje omogućavaju prve dane razvoja embriona. Mitohondrije, proteini, RNK molekuli i brojni drugi faktori koje jajna ćelija sadrži neophodni su za prve ćelijske deobe. Ako su ove strukture narušene, embrion može da započne razvoj, ali da kasnije izgubi sposobnost daljeg napredovanja. Sa godinama žene povećava se verovatnoća da jajne ćelije sadrže hromozomske nepravilnosti ili smanjeni razvojni potencijal. Upravo zato starost žene ostaje jedan od najvažnijih faktora uspeha vantelesne oplodnje.
Iako je tokom prvih dana razvoja uloga jajne ćelije dominantna, ni kvalitet spermatozoida nije zanemarljiv. Spermatozoid unosi polovinu genetičkog materijala, ali i druge molekule koji
učestvuju u aktivaciji jajne ćelije i kasnijem razvoju embriona. Kod pojedinih muškaraca može postojati povećan stepen fragmentacije DNK spermatozoida ili drugi poremećaji koji nisu vidljivi standardnim spermogramom. To ne znači da će svaki takav spermatozoid dovesti do problema u razvoju embriona, ali u određenim situacijama može doprineti smanjenom razvojnom potencijalu. Jedna od najvažnijih prekretnica u razvoju embriona događa se trećeg dana. Do tog trenutka embrion se uglavnom oslanja na molekule koje je nasledio iz jajne ćelije. Trećeg dana počinje aktivacija njegovog sopstvenog genoma. Drugim rečima, embrion prvi put počinje samostalno da upravlja svojim razvojem. Ako postoje ozbiljne genetičke nepravilnosti ili problemi u regulaciji razvoja, upravo tada može doći do usporavanja ili potpunog zaustavljanja ćelijskih deoba. Zbog toga embriolozi često primećuju da se određeni broj embriona normalno razvija prva dva dana, ali ne uspeva da napreduje nakon trećeg dana. Jedan od najčešćih razloga za prestanak razvoja jesu hromozomske nepravilnosti. Embrion može imati: višak hromozoma; manjak hromozoma; nepravilno raspoređen genetički materijal. Većina ovakvih embriona nema sposobnost da nastavi normalan razvoj. Važno je razumeti da ove promene najčešće nastaju spontano i nisu posledica načina života, ishrane ili nečega što su pacijenti uradili ili propustili da urade. Njihova učestalost raste sa godinama žene, ali se mogu javiti i kod mlađih osoba.
Zašto svi embrioni ne postanu blastociste?
Ovo pitanje često izaziva iznenađenje kod pacijenata.
Ako je došlo do oplodnje, zašto razvoj ne bi tekao dalje? Razlog je u tome što oplodnja potvrđuje da su jajna ćelija i spermatozoid započeli zajednički razvoj, ali ne govori ništa o tome da li embrion poseduje sve biološke uslove potrebne za naredne faze. Mnogi embrioni normalno započnu deobe, ali tek kasnije postane jasno da nemaju dovoljno razvojnog potencijala da formiraju blastocistu. To nije neuspeh laboratorije. To je prirodna selekcija koja se odvija i tokom prirodnog začeća.
Da li laboratorijski uslovi mogu uticati na razvoj?
Savremene IVF laboratorije projektovane su tako da embrionima obezbede uslove koji što vernije oponašaju sredinu u jajovodu i materici. Temperatura, koncentracija gasova, pH vrednost medijuma, kvalitet vazduha i brojni drugi parametri neprekidno se kontrolišu. Naravno, kao i u svakoj medicinskoj oblasti, kvalitet laboratorije i iskustvo embriološkog tima imaju veliki značaj. Međutim, kada laboratorija radi u skladu sa međunarodnim standardima, najveći uticaj na razvoj embriona imaju njihove biološke karakteristike, a ne samo spoljašnji uslovi.
Može li embriolog sprečiti prestanak razvoja?
Ne. Embriolog ne može promeniti genetički sastav embriona niti uticati na njegov unutrašnji razvojni program. Njegova uloga jeste da obezbedi optimalne uslove: odgovarajući medijum; stabilnu temperaturu; pravilnu koncentraciju gasova; minimalnu manipulaciju embrionima; pažljivo svakodnevno praćenje razvoja. Drugim rečima, embriolog može omogućiti najbolje moguće okruženje, ali ne može naterati embrion da nastavi razvoj ako za to nema biološki potencijal.
Da li sporiji embrioni imaju šansu?
Da. Jedna od čestih zabluda jeste da svaki embrion mora da se razvija potpuno istim tempom. U stvarnosti postoje embrioni koji nešto sporije prolaze kroz određene faze razvoja, ali ipak uspešno formiraju blastocistu i rezultiraju trudnoćom. Zbog toga embriolozi ne donose zaključke na osnovu jednog trenutka posmatranja, već prate čitavu dinamiku razvoja.
Da li promene načina života mogu sprečiti ovakav ishod?
Zdrav način života svakako doprinosi opštem reproduktivnom zdravlju. Prestanak pušenja, održavanje odgovarajuće telesne težine, uravnotežena ishrana i kontrola hroničnih bolesti mogu poboljšati ukupne uslove za ostvarivanje trudnoće. Međutim, kada je reč o hromozomskim nepravilnostima koje nastaju tokom sazrevanja jajne ćelije ili spermatozoida, uticaj životnih navika je ograničen. Zbog toga nije opravdano zaključiti da je prestanak razvoja embriona posledica jedne određene namirnice, fizičke aktivnosti ili svakodnevnog događaja neposredno pre IVF-a.
Šta znači kada nijedan embrion ne stigne do blastociste?
To je jedna od najtežih situacija za pacijente i medicinski tim. Takav ishod ne mora značiti da je buduća trudnoća nemoguća. Naprotiv, on predstavlja važnu informaciju koja može pomoći u planiranju narednog postupka. Lekar iembriolog tada analiziraju: broj dobijenih jajnih ćelija; njihovu zrelost; stopu oplodnje; dinamiku razvoja embriona; kvalitet spermatozoida; prethodne IVF cikluse. Na osnovu svih ovih podataka može se razmotriti da li postoje dodatne dijagnostičke procedure ili izmene protokola koje bi mogle biti korisne u narednom pokušaju. Jedna od najvećih zabluda u vezi sa vantelesnom oplodnjom jeste očekivanje da će svaki oplođeni embrion postati blastocista i dovesti do trudnoće. Biologija, međutim, funkcioniše drugačije. Od samog početka razvoja odvija se prirodna selekcija u kojoj samo embrioni sa odgovarajućim razvojnim potencijalom nastavljaju svoj put. Za embriologe, prestanak razvoja embriona nije neuobičajena pojava, već deo svakodnevnog rada i jedan od razloga zbog kojih se razvoj pažljivo prati iz dana u dan. Za pacijente, to može biti emocionalno veoma teško iskustvo, posebno kada se uloži mnogo nade u svaki embrion. Važno je znati da ovakav ishod najčešće nije posledica jedne greške, jednog događaja ili jednog uzroka. Razvoj embriona zavisi od složenog spleta genetičkih, ćelijskih i bioloških faktora koji su u velikoj meri određeni mnogo pre nego što embrion dospe u laboratoriju.
Zadatak embriološkog tima nije da promeni biologiju embriona, već da mu obezbedi najbolje moguće uslove kako bi pokazao svoj stvarni razvojni potencijal. Upravo zato, iako je svaki embrion koji je stao u razvoju razočaranje, informacije koje se dobiju tokom njegovog razvoja često predstavljaju važan korak ka planiranju narednog, uspešnijeg IVF postupka.
Autor: Lana Laketić, ESHRE sertifikovani klinički embriolog
