PMOS, ranije PCOS
PMOS, ranije PCOS
Policistični jajnici, ovulacija, plodnost i VTO
Mnoge pacijentkinje prvi put čuju da imaju „policistične jajnike” tokom ultrazvučnog pregleda.
Neke dolaze zato što menstruacije kasne ili izostaju. Druge zbog akni, pojačane maljavosti, proređivanja kose ili promene telesne mase. Treće se javljaju jer trudnoća izostaje, iako već neko vreme pokušavaju.
Nekada žena nema gotovo nikakve tegobe, ali se na ultrazvuku vidi veći broj sitnih folikula u jajnicima.
Tada se često pojave pitanja:
„Da li to znači da imam ciste?”
„Da li ću moći da ostanem trudna?”
„Da li su moje jajne ćelije lošeg kvaliteta?”
„Da li ću morati na vantelesnu oplodnju?”
„Da li su policistični jajnici isto što i PCOS?”
Najvažnije je odmah razjasniti nekoliko stvari.
Policističan izgled jajnika nije isto što i neplodnost.
Policistični jajnici nisu isto što i prave ciste.
I sam ultrazvučni nalaz nije dovoljan da se postavi dijagnoza sindroma.
Stanje koje se godinama nazivalo sindrom policističnih jajnika, odnosno PCOS, danas se sve češće označava kao PMOS — poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom.
Novi naziv bolje opisuje suštinu bolesti.
Ovo nije problem koji se tiče samo jajnika. PMOS može uticati na ovulaciju, menstrualni ciklus, nivo androgena, metabolizam, kožu, telesnu masu, rizik od poremećaja šećera u krvi, kvalitet života i plodnost.
Ali PMOS nije dijagnoza koja treba da stvori paniku.
Kod velikog broja pacijentkinja trudnoća je ostvariva — spontano, uz indukciju ovulacije, inseminaciju ili, kada za to postoji razlog, kroz postupak vantelesne oplodnje.
Ključ je u dobro postavljenoj dijagnozi i planu koji je prilagođen konkretnoj ženi.
Policistični izgled jajnika nije isto što i PMOS
Na ultrazvuku se u jajnicima mogu videti brojni sitni folikuli.
To se naziva policistična morfologija jajnika.
Međutim, žena može imati takav ultrazvučni izgled, a da ima uredne cikluse, redovnu ovulaciju, nema pojačanu maljavost, akne ili druge znake viška androgena i nema PMOS.
Sa druge strane, žena može imati PMOS, a da ultrazvučni nalaz jajnika ne izgleda izrazito policistično.
Zato nije dovoljno da na nalazu piše „policistični jajnici”.
Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog ultrazvuka.
Potrebno je sagledati menstrualne cikluse, ovulaciju, simptome, hormonske analize, metaboličko zdravlje i reproduktivni plan žene.
To je važno i zato što žene često dobiju dijagnozu prebrzo.
Neko vidi veći broj sitnih folikula na ultrazvuku i kaže: „Imate policistične jajnike.”
Ali to nije isto što i odgovor na pitanja:
Da li žena ovulira?
Da li ima hiperandrogenizam?
Da li su menstruacije zaista neredovne?
Da li postoji poremećaj rada štitaste žlezde, povišen prolaktin ili drugo stanje koje može dati sličnu sliku?
Dobra dijagnostika ne znači da se radi što više analiza.
Znači da se utvrdi šta zaista stoji iza simptoma i koji je sledeći korak.
Roterdamski kriterijumi: kako se postavlja dijagnoza?
Kod odraslih žena, dijagnoza PMOS-a postavlja se na osnovu revidiranih Roterdamskih kriterijuma.
Potrebno je da postoje najmanje dve od tri karakteristike, uz isključivanje drugih bolesti koje mogu dati slične simptome.
Te tri karakteristike su:
1. poremećaj ovulacije;
2. klinički ili laboratorijski znaci viška androgena;
3. policistična morfologija jajnika na ultrazvuku ili odgovarajući AMH nalaz u pravilnom dijagnostičkom kontekstu.
Poremećaj ovulacije
Poremećaj ovulacije najčešće se prepoznaje kroz neredovne menstruacije.
To mogu biti ciklusi duži od 35 dana, manje od osam menstruacija godišnje ili izostanak menstruacije tokom više meseci.
Kod nekih žena krvarenja mogu delovati relativno redovno, ali ovulacija ipak ne mora biti prisutna u svakom ciklusu.
Zato menstruacija nije uvek isto što i ovulacija.
Kada žena ima retke cikluse, često nije potrebno komplikovano dokazivati da ovulacija izostaje. Međutim, kod žena sa ciklusima koji deluju urednije, ponekad je korisno proceniti ovulaciju ultrazvučnim praćenjem ili određivanjem progesterona u odgovarajućoj fazi ciklusa.
Hiperandrogenizam
Androgeni su hormoni koji postoje i kod žena, ali kod PMOS-a mogu biti povišeni ili pojačano delovati na kožu i folikule dlake.
Hiperandrogenizam može biti klinički.
To znači da se vide simptomi kao što su pojačana maljavost na licu, grudima, stomaku ili leđima, dugotrajne akne, masna koža ili proređivanje kose na temenu.
Može biti i biohemijski, odnosno vidljiv kroz laboratorijske analize.
Laboratorijski nalaz se, međutim, ne tumači izolovano. Važno je kojom metodom je analiza urađena, da li žena koristi hormonsku terapiju, kakvi su simptomi i da li postoje drugi uzroci povišenih androgena.
Akne same po sebi nisu dovoljne za dijagnozu PMOS-a.
Ni pojačana maljavost nije uvek posledica PMOS-a.
Ali kada se simptomi kombinuju sa neredovnim ovulacijama i odgovarajućim ultrazvučnim ili laboratorijskim nalazom, dijagnoza postaje mnogo jasnija.
Policistična morfologija jajnika
Treći Roterdamski kriterijum odnosi se na ultrazvučni izgled jajnika.
Tu je važno biti precizan.
Nekada se koristio kriterijum od najmanje 12 folikula veličine od 2 do 9 milimetara u jednom jajniku i/ili zapremine jajnika veće od 10 mililitara.
To je bio originalni Roterdamski prag.
Danas, zbog značajno kvalitetnije ultrazvučne tehnologije, savremene smernice kod kvalitetnog transvaginalnog pregleda koriste viši prag.
Policistična morfologija može biti prisutna kada se u najmanje jednom jajniku vidi 20 ili više folikula prečnika od 2 do 9 milimetara i/ili kada je zapremina jajnika najmanje 10 mililitara.
Kada se koristi transabdominalni ultrazvuk ili slika ne dozvoljava pouzdano brojanje svih sitnih folikula u jajniku, više se oslanjamo na volumen jajnika, odnosno na broj folikula u jednom preseku.
Ovi kriterijumi služe lekaru.
Pacijentkinji je najvažnije da razume da broj folikula sam po sebi ne predstavlja dijagnozu.
Ne leči se broj na ultrazvuku.
Leči se žena koja možda ima neredovne ovulacije, simptome hiperandrogenizma, metaboličke teškoće ili problem sa začećem.
Šta su antralni folikuli?
Antralni folikuli su sitne strukture ispunjene tečnošću koje se vide u jajniku na ultrazvuku. Svaki od njih u pravilu sadrži nezrelu jajnu ćeliju okruženu ćelijama koje joj pružaju podršku tokom sazrevanja. Antralni folikul nije cista. Nije ni zrela jajna ćelija. To je rana razvojna faza folikula iz koje, pod odgovarajućim hormonalnim uslovima, može nastaviti rast jedan dominantni folikul koji će ovulirati. Najčešće se broje folikuli veličine od 2 do 9 milimetara. Njihov zbir naziva se antralni folikularni broj, odnosno AFC. AFC je važan u proceni ovarijalne rezerve, ali mora se pravilno tumačiti. Veći broj antralnih folikula najčešće govori da jajnici imaju dobar broj raspoloživih folikula. Ali ne govori sam po sebi da će jajne ćelije biti boljeg kvaliteta. Ne garantuje spontan nastanak trudnoće. I ne znači automatski da žena ima PMOS. Kod PMOS-a često postoji veliki broj sitnih antralnih folikula. Problem nije u tome što jajnik nema potencijal. Problem može biti u tome što se hormonalna regulacija poremeti i nijedan folikul ne uspeva redovno da se izdvoji kao dominantan. Zato žena može imati mnogo folikula, ali retke ovulacije.
Kako od antralnog folikula nastaje ovulacija?
U prirodnom ciklusu više sitnih antralnih folikula počinje da raste pod uticajem FSH hormona. Najčešće se jedan postepeno izdvoji kao dominantan. Ostali prestanu da rastu. Dominantni folikul nastavlja razvoj, proizvodi estradiol i priprema jajnu ćeliju za završno sazrevanje. Folikul koji se izdvaja kao dominantan obično prelazi oko 10 milimetara. Pred ovulaciju najčešće dostiže približno 18 do 24 milimetra. Ali veličina folikula nije jedini pokazatelj ovulacije. Važni su i brzina rasta, izgled endometrijuma, hormonski nalaz i konkretan tip ciklusa. U ciklusima za indukciju ovulacije lekar često razmatra završnu injekciju kada vodeći folikul dostigne približno 18 milimetara ili više. U IVF stimulaciji pristup je drugačiji. Cilj nije jedan dominantni folikul, već kontrolisan rast većeg broja folikula. Zato se odluka o završnoj injekciji ne donosi prema veličini jednog folikula, već prema ukupnoj raspodeli folikula, hormonima, očekivanom broju zrelih jajnih ćelija i riziku od preteranog odgovora jajnika. Kod PMOS-a jajnici mogu reagovati veoma dobro na stimulaciju. To može biti prednost. Ali upravo zato stimulacija mora biti vođena pažljivo.
AMH i PMOS: gde je njegovo mesto?
AMH je hormon koji proizvode mali rastući folikuli. Kod žena sa PMOS-om vrednosti AMH često mogu biti povišene, jer postoji veći broj antralnih folikula.
Savremene smernice dozvoljavaju da se AMH koristi kao alternativa ultrazvučnom kriterijumu za policističnu morfologiju jajnika kod odraslih žena. Ali AMH nije samostalan test za dijagnozu PMOS-a. Ne može se postaviti dijagnoza samo zato što je AMH visok. Vrednost AMH zavisi od godina, telesne mase, laboratorijske metode, hormonske terapije i drugih faktora. Zato ne postoji jedna univerzalna granica AMH koja bi važila za svaku laboratoriju i svaku ženu. AMH može pomoći u pravilnom dijagnostičkom algoritmu. Ali ne može zameniti razgovor, pregled, procenu ciklusa i isključivanje drugih mogućih uzroka simptoma. Kod žene koja ima neredovne cikluse i jasne znake hiperandrogenizma, ultrazvuk jajnika ili AMH nisu neophodni samo da bi se dodatno „dokazala” dijagnoza.
Kako PMOS utiče na plodnost?
PMOS ne znači da žena ne može da ostane trudna. Mnoge žene sa ovim stanjem zatrudne spontano. Neke uz promene životnih navika i bolju regulaciju ciklusa. Neke uz indukciju ovulacije. Neke uz inseminaciju. Neke uz IVF. Najčešći razlog zbog kojeg trudnoća izostaje jeste neredovna ili odsutna ovulacija. Kada ovulacija nije redovna, jajna ćelija se ne oslobađa iz jajnika u predvidivom ritmu. Zbog toga i uz uredne jajovode, spermogram i matericu trudnoća može izostati. To je važna razlika. Kod PMOS-a problem često nije to što žena „nema jajne ćelije”. Naprotiv, ovarijalna rezerva kod mnogih pacijentkinja može biti dobra ili visoka. Problem je što jajnici ne ovuliraju redovno. Dobra vest je da se upravo taj deo problema kod velikog broja žena može uspešno lečiti. Ipak, PMOS ne treba posmatrati izolovano. Žena može imati PMOS i istovremeno muški faktor, problem sa jajovodima, endometriozu, adenomiozu, polip u materici ili druge faktore koji utiču na plodnost. Zato se kod infertiliteta ne leči samo dijagnoza PMOS-a. Procenu treba uraditi za oba partnera.
Koja obrada ima smisla kada žena sa PMOS-om želi trudnoću?
Kada pacijentkinja sa PMOS-om želi trudnoću, nije dovoljno samo potvrditi dijagnozu. Potrebno je razumeti kompletnu reproduktivnu sliku. To najčešće uključuje procenu menstrualnih ciklusa i ovulacije, ultrazvučni pregled materice i jajnika, spermogram partnera i procenu jajovoda kada je ona relevantna. Kod žena sa retkim menstruacijama posebno je važno proceniti i metaboličko zdravlje. PMOS može biti povezan sa poremećajem tolerancije glukoze, insulinskom rezistencijom, povišenim krvnim pritiskom i poremećajem masnoća u krvi. Insulinska rezistencija je česta, ali nije prisutna kod svake žene sa PMOS-om. Zato se ne sme pretpostavljati samo na osnovu telesne mase ili izgleda. Oralni test opterećenja glukozom može biti veoma koristan, naročito pre planiranja trudnoće ili fertilitetnog lečenja. Potrebno je proceniti i krvni pritisak, lipidni status i druge metaboličke faktore rizika. Dobra obrada nije ona koja podrazumeva najveći broj analiza. Dobra obrada je ona koja daje odgovor na pitanje: Šta trenutno sprečava trudnoću i koji je najrazumniji sledeći korak?
Telesna masa, ishrana i kretanje: važni, ali bez osuđivanja
Telesna masa može uticati na ovulaciju, metabolizam, odgovor na stimulaciju jajnika i tok trudnoće. Ali razgovor o tome mora biti pažljiv. Žena sa PMOS-om često godinama dobija pojednostavljen savet: „Samo smršajte.”
To nije dovoljno.
Nije svaka žena sa PMOS-om gojazna.
Nije svaka žena normalne telesne mase metabolički bez rizika.
I nije svaka neredovna menstruacija posledica telesne mase.
Promene životnih navika mogu imati veliki značaj.
Redovnija fizička aktivnost, stabilniji ritam obroka, dovoljno sna i postupno smanjenje telesne mase kada je ono medicinski opravdano mogu poboljšati metabolizam, krvni pritisak, kvalitet sna i kod određenog broja žena ovulaciju. Ali cilj nije da žena odlaže trudnoću dok ne postigne „idealnu” težinu. Cilj je da se optimizuje ono što se može optimizovati, bez stvaranja osećaja krivice i bez gubitka dragocenog vremena. Kod žene koja ima 25 godina i tek počinje obradu, vreme i ciljevi nisu isti kao kod žene koja ima 39 godina, duže trajanje infertiliteta i druge udružene faktore. Plan mora biti realan. I individualan.
Kako se leči problem ovulacije kod PMOS-a?
Kada je glavni problem odsustvo ili retkost ovulacije, cilj nije da se dobije što više folikula. Cilj je da se bezbedno postigne ovulacija. Kod žena koje imaju PMOS i anovulatorni infertilitet bez drugih značajnih faktora, letrozol je danas najčešće prvi lek koji se razmatra za indukciju ovulacije. Njegov zadatak nije da „napravi mnogo jajnih ćelija”. Njegov zadatak je da omogući rast jednog, a nekada malog broja vodećih folikula i ovulaciju. Odgovor na terapiju prati se ultrazvučno. Kod nekih pacijentkinja mogu imati mesto druge terapijske opcije, uključujući klomifen citrat, metformin ili kombinacije lekova. Metformin nije univerzalna terapija za svaku ženu sa PMOS-om. Posebno je koristan kada postoje metabolički razlozi za njegovu primenu, poremećaj glikemije ili drugi elementi koji ukazuju da može imati smisla. Kada oralna terapija ne dovede do ovulacije ili trudnoće, mogu se koristiti gonadotropini. To su lekovi koji direktnije stimulišu jajnike. Kod žena sa PMOS-om zahtevaju posebno pažljivo doziranje i ultrazvučno praćenje, jer postoji mogućnost da više folikula počne da raste istovremeno. Kod nekih parova, ako je spermogram uredan i jajovodi prohodni, može se razmatrati inseminacija u stimulisanom ciklusu. Kod drugih će IVF biti racionalniji sledeći korak.
Kada VTO ima smisla kod PMOS-a?
Vantelesna oplodnja nije automatski prva terapija za svaku ženu sa PMOS-om. Kod mlađe žene kod koje je anovulacija glavni problem, spermogram partnera uredan i nema sumnje na problem jajovoda, često je razumno najpre pokušati indukciju ovulacije. Ali IVF može imati smisla ranije kada postoji izražen muški faktor, neprohodni ili oštećeni jajovodi, udružena endometrioza, duže trajanje infertiliteta, neuspeh prethodnih pokušaja indukcije ovulacije ili više neuspešnih inseminacija. Takođe, IVF može biti racionalniji izbor kada godine pacijentkinje ne ostavljaju dovoljno prostora za duže pokušavanje. Kod žena sa PMOS-om jajnici često dobro odgovaraju na stimulaciju. To može biti prednost, jer se može dobiti dobar broj jajnih ćelija i embriona. Ali cilj nije da se dobije najveći mogući broj folikula. Cilj je da se dobije odgovarajući broj jajnih ćelija uz maksimalnu bezbednost pacijentkinje. To je osnovna razlika između agresivne stimulacije i dobro vođene stimulacije.
PMOS i OHSS: šta je hiperstimulacija jajnika?
Sindrom hiperstimulacije jajnika, poznat kao OHSS, komplikacija je preteranog odgovora jajnika na stimulaciju. Kod žena sa PMOS-om rizik može biti veći, naročito kada postoji visok AMH, veliki broj antralnih folikula, raniji jači odgovor na stimulaciju ili prethodni OHSS. Ali PMOS ne znači da će žena razviti OHSS. Savremeni protokoli omogućavaju da se rizik značajno smanji. OHSS se može razviti kada jajnici reaguju veoma snažno, kada sazreva veliki broj folikula i kada nakon završne injekcije nastanu promene koje dovode do izlaska tečnosti iz krvnih sudova u trbušnu duplju i druga tkiva. Kod blažih oblika mogu postojati nadutost, osećaj težine i nelagodnost u stomaku. Kod izraženijih oblika mogu se javiti jak bol, naglo povećanje telesne mase, nakupljanje tečnosti u stomaku, mučnina, povraćanje, otežano disanje, smanjeno mokrenje i povećan rizik od tromboze. Teški oblici su danas ređi nego ranije. Razlog je što se rizik prepoznaje unapred i što postoje efikasne mere prevencije. Pacijentkinja ne treba sama da procenjuje da li je „samo naduta” ili se razvija komplikacija. Nakon aspiracije jajnih ćelija treba odmah da se javi timu ako primeti naglo povećanje obima stomaka, jak ili rastući bol, brzo dobijanje na telesnoj masi, uporno povraćanje, otežano disanje, značajno smanjeno mokrenje ili izraženu malaksalost.
Kako se danas sprečava OHSS?
Prevencija počinje pre prve injekcije. Kod žene sa PMOS-om procenjuju se AMH, AFC, telesna masa, prethodni odgovor na stimulaciju i drugi faktori rizika. Na osnovu toga bira se početna doza gonadotropina i plan praćenja.
Najvažnije mere prevencije mogu uključiti:
• individualno određenu početnu dozu stimulacije;
• redovne ultrazvučne i hormonske kontrole;
• antagonist protokol kada je on odgovarajući;
• pažljiv izbor trenutka i tipa završne injekcije;
• GnRH agonist trigger kod pacijentkinja sa većim rizikom;
• odluku da se ne radi svež transfer kada je rizik povišen;
• zamrzavanje svih embriona i transfer u kasnijem, bezbednijem ciklusu;
• dodatnu preventivnu terapiju kada postoji jasan razlog.
Kod pacijentkinja sa visokim rizikom, GnRH agonist trigger u antagonist protokolu, uz zamrzavanje embriona kada je potrebno, predstavlja jednu od najvažnijih strategija za smanjenje rizika od kasnog i teškog OHSS-a. Freeze-all nije kazna. Nije neuspeh. I nije znak da se nešto uradilo pogrešno. Kod određenih pacijentkinja to je promišljen način da se embrioni sačuvaju, da se jajnici smire i da se transfer planira u stabilnijim i bezbednijim uslovima.
Da li PMOS utiče na kvalitet jajnih ćelija i embriona?
PMOS sam po sebi ne znači da su jajne ćelije automatski lošeg kvaliteta. Kod mnogih žena sa PMOS-om dobija se dobar broj zrelih jajnih ćelija i embriona. Kvalitet jajnih ćelija ipak ne zavisi samo od jedne dijagnoze. Na njega utiču godine, metaboličko zdravlje, odgovor na stimulaciju, hormonsko okruženje i brojni biološki faktori koje ne možemo potpuno kontrolisati. Kod PMOS-a je zato važno ne juriti broj. Više jajnih ćelija nije automatski bolje ako je stimulacija vođena preagresivno i ako povećava rizik za pacijentkinju.
Dobro vođen postupak traži ravnotežu: dovoljno jajnih ćelija za realnu šansu za embrione, ali bez nepotrebnog rizika od OHSS-a.
To podrazumeva:
– nižu početnu dozu terapije
– češće kontrole.
– drugačiji trigger (stop injekciju).
– zamrznuti transfer (FET)
To nije znak slabijeg postupka. To je znak da se terapija prilagođava osobi, a ne samo dijagnozi.
PMOS i trudnoća: zašto je važna dobra priprema?
Kada žena sa PMOS-om ostane trudna, trudnoću ne treba automatski posmatrati kao visokorizičnu. Mnoge pacijentkinje imaju urednu trudnoću i rode zdrave bebe. Ipak, PMOS može biti povezan sa povećanim rizikom za poremećaj glikemije u trudnoći, povišen krvni pritisak i određene komplikacije koje zahtevaju pažljivije praćenje. Zato je važno da se pre trudnoće ili na njenom početku procene šećer u krvi, krvni pritisak, telesna masa i opšti metabolički status. Kod mnogih žena ima smisla uraditi test opterećenja glukozom pre planiranja trudnoće ili rano u trudnoći, a zatim kontrolu ponoviti prema proceni ginekologa. To nije razlog za strah. To je način da se rizici prepoznaju dovoljno rano i da se trudnoća vodi pažljivo.
Dobra priprema za trudnoću ne počinje pozitivnim testom.
Počinje mnogo ranije.
Kada se proceni ovulacija.
Kada se proveri metabolizam.
Kada se napravi plan terapije.
Najvažnija poruka
PMOS je čest i složen sindrom.
Ali nije bezizlazna dijagnoza.
Ne znači da žena nema šansu za trudnoću.
Ne znači da su jajne ćelije unapred loše.
Ne znači da je vantelesna oplodnja obavezna.
I ne znači da žena mora godinama sama da se bori sa neredovnim ciklusima, aknama, promenama telesne mase i osećajem da njeno telo „ne sarađuje”.
PMOS zahteva dobru dijagnostiku.
Zahteva plan koji uzima u obzir ovulaciju, metabolizam, godine, plodnost oba partnera i želju žene za trudnoćom.
Kod nekih žena prvi korak će biti indukcija ovulacije.
Kod nekih inseminacija.
Kod nekih IVF.
A kod žena sa većim rizikom od preteranog odgovora jajnika, VTO postupak se može organizovati tako da se rizik od OHSS-a svede na najmanju moguću meru.
Najvažnije je da se ne leči samo ultrazvučni nalaz.
Već žena koja stoji iza njega.
Sa njenim ciklusima.
Njenim simptomima.
Njenim vremenom.
I njenom željom da ostvari trudnoću.
Pitanja i odgovori
Da li policistični jajnici znače da ne mogu da zatrudnim?
Ne. Policističan izgled jajnika nije isto što i infertilitet. Kod PMOS-a je najčešći problem neredovna ovulacija, a ona se kod velikog broja žena može uspešno stimulisati ili regulisati.
Da li su sitni folikuli na ultrazvuku zapravo ciste?
Ne. Antralni folikuli su normalne male strukture u jajniku koje sadrže nezrele jajne ćelije. Kod PMOS-a ih često ima više, ali to nisu prave ciste.
Koliki folikul treba da bude pred ovulaciju?
U prirodnom ili stimulisanom ciklusu vodeći folikul pred ovulaciju najčešće bude približno 18 do 24 milimetra. Međutim, odluka o ovulaciji ili završnoj (STOP) injekciji nikada se ne donosi samo prema jednoj brojci.
Da li visok AMH znači da imam PMOS?
Ne nužno. AMH može biti povišen kod PMOS-a, ali sam po sebi ne postavlja dijagnozu. Tumači se zajedno sa ciklusima, simptomima, hormonima i ultrazvučnim nalazom.
Da li moram da smršam pre nego što pokušam trudnoću?
Kod nekih žena postepeno smanjenje telesne mase može poboljšati ovulaciju i metaboličko zdravlje. Ali trudnoća ne treba automatski da se odlaže dok se ne dostigne idealna telesna masa. Plan mora biti individualan.
Da li je VTO opasan kod PMOS-a?
Ne, kada se postupak vodi pažljivo. Kod PMOS-a postoji veći rizik od preteranog odgovora jajnika i OHSS-a, ali savremeni protokoli, individualno doziranje, odgovarajući trigger (STOP injekcija) i po potrebi freeze-all strategija (zamrzavanje embriona) značajno smanjuju taj rizik.
Da li je metformin obavezan kod PMOS-a?
Ne. Metformin može biti koristan kod određenih pacijentkinja, naročito kada postoje metabolički razlozi za njegovu primenu. Ali nije univerzalna terapija za svaku ženu sa PMOS-om.
Autor: Prim dr sc med Aleksandar Dobrosavljević, specijalista ginekologije i akušerstva
